Daleko od očiju, ali blizu srca! To što je 10.500 kilometara udaljen od Beograda i što su prošle skoro četiri godine otkako je odigrao poslednji meč za Partizan ne smeta Gabrijelu Kleu da se poistoveti sa crno-belima i pred 147. večiti derbi pošalje im poruke ohrabrenja sa drugog kraja sveta. A da pritom u svakoj rečenici razgovora koristi zamenicu "mi" kao da će u subotu veče on biti na terenu stadiona u Humskoj.
Iako se sa njima odavno rastao, a u sadašnjoj ekipi iz Humske 1 iz njegove generacije ostali samo Saša Ilić i Vojislav Stanković, napadač Atletiko Paranensea poručuje izabranicima Marka Nikolića da bez obzira na bodovnu razliku moraju da pobede najvećeg rivala. Jer, to od njih zahtevaju navijači.
"Sve znam, sve pratim, jeste da smo četiri koraka ispred Crvene zvezde, ali derbi mora da se dobije", grmi iz Brazila Gabrijel Kleo i pokazuje da nije zaboravio značaj srpske sportske svetkovine.
"Ovde nije važno na kojoj si poziciji na tabeli, pobeda nad najvećim rivalom nam je obaveza. Grobari su tako tražili i zbog njih moramo da se potrudimo duplo više nego na prethodnim utakmicama".
Mada su se vremena promenila i nezahvalno je praviti poređenja, njegovi naslednici u crno-belom dresu su izuzetno efikasni ove sezone, pa ih Kleo vidi kao moguće junake subotnjeg okršaja.
Poruka za "grobare"Na kraju razgovora Kleverson Gabrijel Kordova Kleo je sam zatražio da se objave ove njegove reči: "Srećno, Partizane! Grobari, nisam vas zaboravio! Zajedno do pobede…" |
"Škuletić i Lazović stvarno odlično funkcionišu, daju golove, asistiraju, dosta se troše, rade za ekipu. Generalno, ove sezone igramo efikasno, na gol više. To mi se dopada. Kako sve znam? Trudim se da pronađem link na internetu, a ukoliko me obaveze sprečavaju, obavezno pogledam najvažnije detalje meča i za njih dvojicu mogu slobodno da kažem da su momci od kojih očekujem da reše derbi".
Ne zaboravlja Kleo ni ostatak tima.
"Da ih ne nabrajam poimence, jasno je da kad si u Partizanu ne možeš da budeš loš igrač. Razumljivi su padovi forme, ali kvalitet je uvek prisutan. E sad, u derbiju nije dovoljan samo kvalitet. Zato bih poručio momcima da trče više, bore snažnije. Jednostavno, to je rat. A u ratu je sve dozvoljeno. Ljudi, ne smemo da izgubimo derbi!"
Kleo ih je odigrao pet, tri u dresu Partizana (sve tri pobede), dva u obeležjima Crvene zvezde (remi i poraz) i kristalno mu je jasno šta znači meč komšijskih rivala. O tome je pričao i Brazilcima.
"Nedavno su sa mnom kontaktirali ovdašnji novinari u želji da im dočaram atmosferu iz Beograda. Pišu knjigu o najvećim derbijima sveta. Kažu da je srpski večiti sigurno meću prvih deset. Mada, za mene je možda na jednom od prva tri mesta. Ni u Brazilu nema takvog naboja, atmosfere, tenzije i sreće zbog pobede kao u Beogradu. Razumljivo, svugde postoji rivalitet, ali nigde kao u Srbiji nisam video da ceo grad, ma kompletna država, bukvalno stane kad se igra utakmica. Tu je i tradicija duga duga više od 60 godina. To mora da se poštuje".
Vidimo se u nekom
|
Baš kao što navijači Partizana cene Brazilca koji im se uselio u srca u čuvenoj avgustovskoj noći u Briselu 2010. kad je izborena Liga šampiona, ali i devet meseci ranije kad je na "Marakani" u 137. derbiju bio strelac odlučujućeg pogotka.
"Otkriću vam jednu tajnu: taj derbi igrao sam povređen! Danima uoči meča bolelo me je koleno, lekari su savetovali da ne igram, međutim, insistirao sam i tražio od njih da dobijem inijekcije kako bih mogao na teren. Govorio sam sebi: Igraj, daj gol, pa se posle oporavljaj. Sećam se da smo na istom susretu skoro celo poluvreme igrali sa desetoricom posle isključenja Kneževića, ali pobedili smo. Na sličan način bi i sadašnja ekipa trebalo da razmišlja. Kad se čini da si gotov – nema predaje!"
Možda u ovom trenutku ne deluju realno, ali Gabrijel Kleo je izgovorio reči koje će svakom navijaču crno-belih biti najlepša muzika za uši.
"Pre četiri godine, kad sam odlazio u Guangdžou, rekao sam da ću se vratiti u Partizan i ostajem pri tom stavu. Moj san je da poslednju sezonu u karijeri odigram baš u Humskoj. Sad sam u Atletiko Paranensu, stadion mi je sat vremena vožne udaljen od mesta gde sam rođen, u svojoj sam zemlji, okružen porodicom i prijateljima i sad to nije realno. Ali… Samo da se zna, ne zaboravljam vreme provedeno u Srbiji i rešio sam da se vratim u klub koji me je lasnirao na fudbalsku mapu, jer je to moj način da mu se revanširam za sve što sam postigao u karijeri. Ne znam da li će me u Partizanu želeti i imati realne mogućnosti da me dovedu, ali za nekoliko sezona nadam se da će i to biti ostvarivo", priča Kleo.
