Od prošlog petka u Kini je na snazi obustava uvoza vina, šećera, uglja, bakra, ječma, jastoga, vune i drvne građe iz Australije. Ovo je uvoznicima rečeno početkom prošle nedelje na sastancima u Odeljenju za spoljnu trgovinu tamošnjeg Ministarstva trgovine.
Prve procene kažu da će Australiju ova suspenzija, ukoliko se nastavi, koštati između pet i šest milijardi dolara godišnje!
Mnogi smatraju da razloge ovakve odluke treba tražiti u politici. Naime, odnosi između dve zemlje su zategnuti oko niza pitanja, posebno zbog ranijeg glasnog poziva Australije da se uradi nezavisna međunarodna istraga o poreklu korone i postupanja s virusom uoči izbijanja pandemije, što je u Pekingu protumačeno kao direktno usmereno protiv Kine.
Australijski izvoznici su za ovu odluku saznali od partnera iz Kine koji su im rekli da „dok se situacija ne raščisti ne šalju nove količine robe“. Australijska javnost je za embargo saznala iz medija, a prvi je vest objavio „South China Morning Post“. Upućeni kažu da nije neobično da kineska vlada koristi državne medije kako bi saopštila ovakve odluke.
Međutim, kinesko Ministarstvo trgovine demantovalo je izveštaj sopstvenih medija i okarakterisalo ih kao „glasine“, dok su kineska carina, kao i dve glavne luke, rekle da još nisu dobile bilo kakva uputstva. Za to vreme, australijska roba čeka na granici.
Zato je Morisonova vlada pozvala Kinu da javno izađe sa informacijom da li će se osam australijskih izvoznih sektora suočiti sa novim obustavama.
Australijski ministar trgovine Sajmon Birmingem izjavio je da država očekuje da će njen najveći trgovinski partner „igrati po pravilima“. Pozvao je Peking da pruži garancije i odgovore australijskim i kineskim firmama, koje su se suočile sa potencijalnim poremećajima u poslovanju.
Birmingem je ukazao da australijska vlada i dalje pokušava da utvrdi šta se dešava na terenu.
– Ukoliko su napisi u kineskim medijima samo glasine i ako je poricanje kineskog ministarstva trgovine tačno, onda neće biti problem da kineska vlada da odgovor, kako bi naši izvoznici, kao i njihovi kineski partneri dobili sigurnost koju zaslužuju – rekao je on.
Prošlonedeljni potez za veću proveru pošiljaka australijskog jastoga došao je, prema njegovim rečima, „nenadano“ i doveo do toga da se neki proizvodi pokvare, o čemu su „Vesti“ već pisale.
Ministar je rekao da kineske vlasti treba „jasno da stave do znanja“ da će poštovati obaveze preuzete sporazumima o slobodnoj trgovini između dve zemlje, kao i sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, Vang Venbin je dao uopšten odgovor, da kineske vlasti „preduzimaju mere inspekcije i karantina na uvezene proizvode u skladu sa zakonima i propisima“.
Da nije reč samo o inspekciji i karantinu, govori i ostatak njegovog odgovora, koji kaže da se „Kina nada da Australija može da učini više na unapređenju međusobnog poverenja i bilateralne saradnje, i da time što brže vrati bilateralne odnose na pravi put“.
Da je Kina odlučna da te odnosi stavi na pravi put, čak i jednostrano, je odluka da pokrene istragu oko uvoza australijskog ječma, koja je u maju rezultirala uvođenjem viših carina. Žalba Ozi izvoznika ječma, na odluku istrage, je odbijena.
Sada se i australijski vinari spremaju za pozamašne carine. Naime, polovinom prošle nedelje je Kinesko udruženje za alkoholna pića (CADA) pozvalo na stavljanje retrospektivnih carina na uvoz vina, ako istraga dokaže da australijski vinari prodaju vino Kini po ceni nižoj od cene proizvodnje. Pretpostavlja se da bi carine bile primenjene unazad od avgusta, kada je istraga pokrenuta.
Postavlja se pitanje koliko će Australiju zaista koštati suspenzija izvoza roba u Kinu i da li će to biti samo procenjenih šest milijardi dolara godišnje? Ako je suditi prema izveštaju u kineskim medijima cena će biti još viša.
„Analitičari su upozorili da će poverenje kineskih potrošača u australijske proizvode znatno pasti ako Australija nastavi da sabotira bilateralne odnose, što će Australiju koštati najboljeg i najvećeg tržišta, radnih mesta i mogućnosti da se brzo oporavi od pandemije“, navodi se u jednom izveštaju.
Žalba Svetskoj trgovinskoj organizaciji
Kao odgovor na postupanje Kine, australijska vlada se sada konsultuje s izvoznicima o nizu roba, kao i o potencijalnoj žalbi Svetskoj trgovinskoj organizaciji na presudu o ječmu, kako bi prekinula kinesku praksu nametanja viših carina. Međutim, ono što posebno zabrinjava je činjenica da se Australija za poslednjih 30 godina svrstala u red najbogatijih država sveta upravo zahvaljujući izvozu roba u Kinu.
Vino za druga tržišta
Domaći izvozna industrija vina, koja vredi oko 1,2 milijarde dolara godišnje, jedna je od najzabrinutijih izvozničnih grupa. Istraga o dampingu cena australijskog vina, koja traje 12 meseci, pokrenuta je u Kini tek u avgustu. I pored istrage, izvoz crnog vina u septembru je zabeležio rast od 150 odsto u odnosu na prethodni mesec.
Vinari kažu da su zbog pandemije imali pad, tako da ovoliki rast ne treba da čudi. Ukoliko dođe do uvođenja visokih carina, prema njihovim rečima, usmeriće izvoz na druga tržišta, kao što su Jugoistočna Azija, Amerika i Evropa.
