U Kini, zemlji u kojoj se obožavaju čajevi, pije topla voda, a i pivo se retko hladi, sladoled postaje sve popularniji. Prodaja vrtoglavo raste, proizvođači se utrkuju čudnim ukusima da privuku kupce, a kompanije angažuju ljude koji probaju sladolede.
Sladoledžije u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sičuan utrkuju se ko će da izmisli neobičniji ukus kako bi privukli kupce. Ovog leta, zrna sičuanskog bibera preko sladoleda privukla su veliku pažnju.
„Prijatelj mi je rekao da ovaj sladoled od sičuanskog bibera veoma popularan i došli smo da ga probamo. Iako je malo skuplji, želeo sam da probam“, kaže jedan kupac sladoleda u Čengduu.
Sladoled sa ukusom sičuanskog bibera inspirisan je lokalnom kuhinjom. Pikantni ukus zrna bibera karakterističan je za sičuansku kuhinju koja je globalno poznata. Sladoled takvog ukusa možda zvuči čudno, ali privlači sladokusce, ljubitelje sladoleda i znatiželjne potrošače.
„Nudimo jedinstvene ukuse inspirisane regionalnim karakteristikama kako bismo privukli ljude na prvu loptu. Onda ljudi možda dođu kada čuju za naše specijalne ukuse sladoleda“, priča Vang Tijentai, menadžer u poslastičarnici „Mlab đelato“ u gradu Čengduu.
Osim u ukusima lokalnih specijaliteta, proizvođači sladoleda traže inspiraciju kombinujući sladoled sa popularnom hranom i pićem. Tako jedan lanac poslastičarnica rasprostranjen širom Kine sarađuje sa dva veka starom nemačkom vinarijom. Tako je sladoled uronjen u penušavo vino postao hit među kupcima.
„Tokom leta, sladoled je obavezan, posebno u Čengduu gde su letnji dani vreli. Industrija sladoleda u Kini se tek uspostavlja, ali može da postane vreli posao u budućnosti“, objašnjava Ma Čao, menadžer poslastičarnice „Pri“ u Čengduu.
„Zlatan jezik“
Osim poslastičarnica, i veliki brendovi nude nove ukuse svakog leta i potrebni su im profesionalci kako bi bili sigurni da će novi ukusi privući kupce. To je stvorilo novu profesiju – probače sladoleda. Iako nema prikladan prevod u srpskom jeziku, zvuči kao zanimanje iz snova.
Feng Juanjuan je među srećnicima čiji je posao da jedu sladoled. Ona testira sladolede poznate kineske marke „Džungđije 1946“.
„Kod mlečnih sladoleda, aroma mleka treba da bude kao da pijete mleko, svaki zalogaj mora da ispuni usta“, daje stručni komentar Feng Juanjuan, probačica sladoleda iz Šangaja.
U ovom poslu je najvažnije imati, kako u slengu kažu probači sladoleda, „zlatan jezik“. Ocena Fengove je neprocenjiva za proizvođače sladoleda. Ona proba najmanje pet različitih ukusa sladoleda svakoga dana, a nekada i po 20.
„Naravno da sam se ugojila. Vežbam, ali ipak sam sve teža. Ma, baš me briga“, kaže Feng.
Kina je jedno od najvećih tržišta sladoleda na svetu. Svake godine u ovoj zemlji se pojede sladoled u vrednosti od preko 10 milijardi dolara.
Ipak, to je zbog ogromne populacije, budući da je konzumacija sladoleda po jeziku stanovnika u Kini relativno mala, i čini manje od četvrtine američkog proseka.
Ali, prednost Zapada se topi, jer potrošnja sladoleda u Kini raste godišnjom stopom i do 50 odsto.
Sladoled i preko interneta
Osim na kioscima, u prodavnicama i poslastičarnicama, Kinezi sve češće kupuju sladoled i putem interneta.
Ukoliko novi proizvodi stvore senzaciju na mreži, mogu da očekuju da prodaju više od 100.000 komada mesečno samo putem interneta, kaže stručnjak iz „Ti mola“, jedne od najvećih kineskih platformi za prodaju na mreži.
„Kompanije za internet prodaju pridaju veliki značaj tržištu potrošnje od kuće, jer ljudi sada jedu sladoled kao užinu u kojoj uživaju“, kaže Huang Fang, direktorka prodaje sladoleda „Ti molu“.
