U Srbiji su nedavno registrovani slabiji zemljotresi kod Vranja, a proteklih dana vrlo slabi potresi u Boru i Donjem Milanovcu, ali stručnjaci kažu da nema razloga za brigu, jer u našoj zemlji nisu mogući potresi iznad šest stepeni po Rihteru.
Seizmolog Ana Mladenović je ocenila da na području Srbije nije moguć katastrofalni zemljotres poput onog u Turskoj, februara prošle godine.
Ona je navela da na pojedinim mestima slabiji zemljotresi znače da se to područje oslobađa viška energija koju ima i da to što dolazi do slabijih zemljotresa znači da neće doći do jačeg potresa.
– Sa druge strane, ipak postoje područja gde se pokazalo da su slabiji zemljotresi uvod u jači – kazala je ona za RTS.
Mladenovićeva ističe da na području Srbije nije moguće da dođe do katastrofalnog zemljotresa poput onog koji je prošle godine pogodio Tursku ili onog u Crnoj Gori 1979. godine.
Do šest Rihtera
– Mogu da se dogode zemljotresi koji će imati magnitudu do šest po Rihteru, zato nema razloga za brigu. Takvih je u Srbiji u poslednjih 100 godina bilo oko 40 – navela je ona.
Najjači zemljotresi, prema njenim rečima, mogu se očekivati blizu obala Jadranskog, Jonskog i Egejskog mora, a ne u unutrašnjosti kontinenta.
Napominje da se zgrade projektuju da izdrže određeni intenzitet zemljotresa, a ne određenu magnitudu zemljotresa.
– Kada se projektuje zgrada, ona je predviđena da izdrži zemljotres koji ima intenzitet od sedam ili osam stepeni po Merkalijevoj skali, a skala magnitude potresa koristi Rihterovu skalu koja nam govori kolika je snaga oslobođena tokom zemljotresa. Kako ćemo taj zemljotres da osetimo govori skala intenziteta, odnosno Merkalijeva – objasnila je ona.
Ukazala je da, kada se projektuje zgrada, mora se računati koliko je udaljena od mesta gde se mogu desiti zemljotresi.
Karta za bezbednost
Seizmolog Slobodan Nedeljković kaže da zemljotresi u Srbiji mogu imati magnitudu do šest jedinica Rihtera i da je najbolje gledati seizmološku kartu, jer je to deo preventive.
– Na osnovu te karte gradimo zgrade. Zato seizmološka karta nije samo raspored sezmičnosti, već i dokument koji utiče na bezbednost ljudi i na ekonomiju zemlje i mora joj se posvetiti pažnja – kaže Nedeljković.
On je ukazao da je u slučaju jakih zemljotresa osnovno da se čovek zaštiti od pada teških predmeta ako se nalazi u stanu, na primer da se sakrije ispod masivnog stola i da se skloni od prozora.
Dodao je da je velika greška izlaziti iz kuće dok traje zemljotres, kao i da slabiji zemljotresi mogu da utiču na psihu.
Umereni potresi
Srbija spada u zonu sa umerenom aktivnošću zemljotresa i najjači potresi koji su se u prošlosti dogodili, gledano na svetskom nivou, bili su umereni do jaki.
Najjači zemljotres koji je do sada zabeležen u Srbiji bio je šest Rihtera, a poslednji jači dogodio se 3. novembra 2010. godine. Tada je epicentar zemljotresa od 5,4 Rihtera bio kod Kraljeva.
Nedostaju kadrovi
Mladenovićeva je navela da postoji problem da se mladi ljudi privuku da budu seizmolozi, jer to nije popularan smer na Rudarsko-geološkom fakultetu. Potrebna je, kaže ona, promocija kako bi se privukli, a Nedeljković dodaje da je seizmologija multidisciplinaran posao i nisu neophodni samo geofizičari.
– Neophodni su i seizmotektoničari, kompletna inženjerska geologija i kompletni smerovi koji će specijalizirati taj deo – naveo je Nedeljković.
Najtrusnije uz ploče
Zemljotres je iznenadno i snažno kratkotrajno podrhtavanja pojedinih delova Zemljine kore koje nastaje usled pomeranja litosfernih ploča duž rasednih linija. Epicentar je mesto na površini Zemlje na kome se potres najjače oseća. Jačina zemljotresa, magnituda, izražava se u jedinicama Rihterove skale. Obično se izražava u rasponu od jedan do devet jedinica.
Najveći broj zemljotresa beleži se uz granice tektonskih ploča.
