Teksaški masakr, Kad jaganjci utihnu, Vrisak – sve su to filmovi o serijskim ubicama, njihovom pronalaženju nevinih žrtava, ubijanjima na različite načine.
Na našu sreću, scene iz filmova ne viđamo u realnosti, no, realnost jeste iznedrila i takve ljude. Pogledajte 10 istinitih imena svetski poznatih serijskih ubica:
Robert Blekje bio kombi vozač iz Velike Britanije, a specijalnost su mu, kada su ubistva u pitanju, bile devojčice. Iako je osuđen za ubistvo 4 devojčice u rasponu od 1981. do 1986. godine, veruje se da ih je ubio mnogo više. Devojčice je hvatao na putu, onda kada to niko ne vidi. Njihova tela su pronalažena mnogo kasnije, osakaćena. Uhvaćen je kada je iz grupe od 6 devojčica oteo jednu. To je bilo 1990. godine, a umro je 2016. godine u zatvoru.
Ričard Čejs, ili, kako su ga zvali, Vampir iz Sakramenta, bio je američki serijski ubica, koji je verovao da mora da ubija kako bi sprečio naciste da pretvore njegovu krv u puder putem otrova koji se nalazio ispod sapuna u kupatilu. Njegov način ubijanja je bio takav da je prvo pucao u žrtve, pa imao odnose sa njihovim mrtvim telima, a zatim se kupao u njihovoj krvi. Takođe, zna se da je jeo unutrašnje organe male dece i pio njihovu krv. Osuđen je na gasnu komoru, ali je izvršio samoubistvo u zatvoru 26. decembra 1980.
Javed Ikbal je serijski ubica iz Pakistana, koji je ubio i seksualno zlostavljao na desetine dečaka. Godine 1998. je optužen za dva takva slučaja, ali je, umesto da ode u zatvor, pušten uz kauciju. Nastavio je da siluje i ubija, da davi i masakrira tela žrtava, a delove tela je stavljao u hlorovodoničnu kiselinu, te ih je bacao u javnu kanalizaciju. Zadržavao je odeću žrtava za uspomenu, a na sudu nije pokazao kajanje.
Džefri Damer je ubica iz Milvokija, za koga se zna da je ubio 17 muškaraca, nakon što ih je namamio u stan. Komadao je njihova tela, a lobanje je čuvao kao suvenire. Priznao je da je jeo delove tela svojih žrtava. Jedna od žrtava je uspela da pobegne i tada je uhvaćen. Osuđen je na 900 godina zatvora, a ubio ga je drugi zatvorenik 1994. godine.
Kolin Ajrlend je bivši britanski vojnik koji je ubijao homoseksualce. Njegova prva žrtva bio je reditelj Piter Voker, kog je skinuo golog i vezao ga za krevet pre nego što ga je udavio. Pre toga je pozvao policiju da je upozori na zločin. Nakon pet ubistava je pobegao, ali je uhvaćen i osuđen. Nakon što je poslednju žrtvu namamio u jednom gej klubu, uhvaćen je na video snimku i tako je otkriven. Takođe, zna se da je udavio mačku, ljubimca jedne od žrtava, tokom procesa ubijanja žrtve.
Denis Nilsenje ubio oko 15 mladih muškaraca, namamivši ih u svoju kuću. Čuvao je njihove leševe i spavao je sa njima u krevetu dok telo nije počelo da truli. Smatra se da je na ovaj način ublažavao svoju usamljenost. On je bacao tela u odvod, i komšije su se žalile na zapušen odvod. Jedan vodoinstalater je otkrio da je odvod zapušen ljudskim mesom. Denis je 1983. poslat na robiju.
Joakim Krol je rođen 1933. godine u Nemačkoj, a ubio je 13 ljudi, među kojima je bilo i dece. Uhvaćen je 1976. godine, kada se jedan komšija žalio na zapušenu cev u zgradi. Kuvao je i jeo meso svojih žrtava. Bio je pravi kanibal, a kad je uhapšen nadao se da će biti pušten nakon što ga izleče od kanibalizma. No, poslat je na služenje doživotne kazne, a umro je 1991. od srčanog udara.
Andrej Romanovič Čikatilo je ukrajinski ubica, rođen 1933. godina. Zvali su ga Mesar iz Rostova. Iskasapio je 53 žene i dece od 1978. do 1990. godine kada je, konačno, uhvaćen. Prva žrtva mu je bila devetogodišnja devojčica, koju je namamio u šumu i silovao, ali ona se toliko borila, kako bi se oslobodila, pa joj je presekao vrat. Erekciju je postizao samo onda kada nasilno muči one koje ga mole da im poštedi život. Na telima žrtava ostavljao je tragove. Uhvaćen je 1990. godine, a suđeno mu je 1992. godine. Tokom sudskog procesa je bio u kavezu, u centru sudnice, kako ga članovi porodica ubijenih ne bi linčovali. Streljan je jednim metkom u potiljak.
Ted Bandi je najpoznatiji američki ubica, rođen 1946. godine. Silovao je veliki broj mladih žena u periodu od 1974. godine do 1978. Priznao je ubistvo 30 žrtva, ali se smatra da je njihov broj veći. Bio je šarmantan pa je uspevao da namami žrtve na javnom mestu. Glumio je da je povređen noseći gips, a glumio je i da je vatrogasac ili policajac. Ispod sedišta u autu je držao pajser kojim je brzo savladavao žrtve, zatim ih mrtve silovao. Umro je na električnoj stolici 24. januara 1989. godine. Poznata je njegova sledeća izjava: “Naučite vremenom šta vam je sve potrebno da ubijete i kako da se zbrinete za detalje. To je kao menjanje gume – prvi put si pažljiv, ali posle 30-og puta, ne možete da se setite gde vam je ključ.”
Žil de Res je bio vojni kapetan u vojsci Jovanke Orleanke, a rođen je 1404. godine. Ubijao je i mučio na stotine male dece, uglavnom muške. Mamio je plavokose dečake u svoj dvorac da im da poslastice. Tu ih je mučio, sakatio i silovao, a zatim se kupao u njihovoj krvi. Žrtve je ubijao tako što im je probijao vratnu venu. Njegove sluge su spaljivale tela ubijenih u kaminima i čistile su krvave sobe.
