Jutarnji umor i posle sna od nekih 7 ili 8 sati čest je problem koji smo svi osetili barem jednom u životu. Nije razlog za brigu ako se javi ponekada, ali jeste ako se skoro stalno dešava.
Jutarnji umor je često posledica nekih loših navika, kasne večere, noćnog mokrenja, nesanice, anksioznosti. U nekim slučajevima ovo stanje može da ukaže na bolesti kao što su anemija, dijabetes, depresija.
Inercija sna
Budimo se umorni zbog inercije sna, fiziološkog stanja oštećenih kognitivnih i senzorno-motoričkih performansi neposredno posle buđenja. Smanjenje su nam sposobnosti i budnost, smanjenja je koncentracija, nismo u stanju da odlučujemo i uglavnom želimo da nastavimo samo da spavamo.
Nije do kraja poznato zašto se javlja ovo stanje, smatra se da prefrontalnom korteksu može biti potrebno više vremena da se aktivira nego drugim delovima mozga. Prefrontalni korteks je deo mozga zadužen za donošenje odluka i samokontrolu.
Loše navike
Loša higijena sna ispoljava se nekvalitetnim snom. Budimo se umorni zato što ne idemo na spavanje uvek u isto vreme, zato što predugo spavamo tokom dana, što ometamo san mobilnim telefonima i kompjuterima. Ovo stanje može biti isprovocirano i okruženjem koje ne pogoduje snu – pretoplo je ili prevruće, prisutna je buka ili nam su jastuk i dušek neudobni.
Jutarnji umor, iako smo spavali, može biti i posledica slabe fizičke aktivnosti. Stručnjaci ipak upozoravaju da i jaka fizička aktivnost neposredno pre odlaska na spavanje može poremetiti san.
Noćno mokrenje, kasna večera
Noćno mokrenje ili nokturija koja je posledica konzumacije velikih količina tečnosti pre odlaska na spavanje ili nekih bolesti, može poremetiti san i usloviti da smo ujutro umorni. Budimo se umorni i posle neke obilne i začinjenje kasne večere, upotrebe kofeina ili alkohola pre odlaska na spavanje.
Slip apneja
Poremećaji spavanja kao što su slip apneja mogu biti uzrok jutarnjeg umora. Nesanica je čest razlog zbog kojeg se budimo umorni, ona se ispoljava čestim buđenjem tokom noći, ranim buđenjem i poteškoćama da ponovo zaspimo. Prisutan je i osećaj umora posle buđenja, nemir, depresija, smanjen je nivo energije.
Sindrom nemirnih nogu
Sindrom nemirnih nogu može biti još jedan od razloga zašto se budimo umorni. Ovaj sindrom manifestuje se stalnom potrebom da pokrećemo noge, osećajem mravinjanja u nogama. Poremećaj periodičnih pokreta udova koji nastaje kada osoba periodično i nehotice pomera noge tokom spavanja, još je jedan od razloga za jutarnji umor.
Bruksizam je medicinski izraz za škrgutanje ili stiskanje zuba tokom sna. Može se javiti tokom spavanja. Stanje se manifestuje glavoboljama, oštećenjem zuba, poremećajima vilice, bolom u uhu, poremećajima spavanja.
Jutarnji umor može biti i posledica anemije
Neke bolesti i zdravstvena stanja mogu biti razlog za jutarnji umor. Anemija je često praćena umorom, kao i stanje anksioznosti koje se ispoljava stalnom zabrinutošću, problemima sa koncentracijom. Jutarnji umor je nekada i sindrom depresije, koja se pored nedostatka energije može ispoljiti i osećajem frustracije, beznadežnosti i u najtežim slučajevima samoubilačkim mislima.
Jutarnji umor može biti i posledica loše kontrolisanog dijabetesa ili neaktivne štitne žlezde – hipotireoze kada su funkcije i rad štitne žlezde usporeni. Zbog toga telu nedostaju hormoni tiroksin (T4), trijodtironin (T3) i kalcitonin. Ovi pacijenti su stalno umorni, usporen je rad srca, prisutni su bolovi u mišićima i zglobovima, osetljivi su na niske temperature.
Lečenje jutarnjeg umora
Jutarnji umor se nekada može pobediti samo dobrim navikama. Izbegavajte spavanje duže od 20 minuta tokom dana, ako baš morate da se odmorite neka to bude pre 14 časova. Nastojte da uvek idete na spavanje u isto vreme. Obezbedite da soba u kojoj spavate bude prijatno zamračena, bez telefona i TV uređaja. Izbegavajte jaka i obilna jela pre spavanja, nastojte da ste fizički aktivnim, prenosi portal e-klinika.
