Zvanična stopa nezaposlenosti u Australiji pala je u julu na 3,4 odsto sa 3,5 procenata koliko je iznosila prethodnog meseca.
Broj nezaposlenih u julu je iznosio 474.000, a u maju ih je bilo 480.000.
Međutim, u isto vreme Australijski biro za statistiku (ABS) procenjuje da je prošlog meseca izgubljeno 40.900 radnih mesta.
– Ovo je prvi pad zaposlenosti od oktobra 2021, nakon ublažavanja ograničenja koja su uvedena zbog delta soja virusa korona, krajem 2021. godine – primetio je Bjorn Džarvis, šef statistike rada ABS-a.
Manje zaposlenih
Do novog pada stope nezaposlenosti u stvari je doveo pad stope učešća zaposlenih na tržištu rada.
Tačnije procenat Australijanaca koji rade ili aktivno traže posao pao je s rekordnih 66,8 odsto u junu, na 66,4 odsto prošlog meseca.
S druge strane, ovaj pad broja ljudi koji aktivno traže posao, daleko je nadmašio pad broja radnih mesta, što je i dovelo do smanjenja nezaposlenosti.
Naime, samo osobe koje aktivno traže posao računaju se kao nezaposleni, što i objašnjava zašto je stopa nezaposlenosti pala iako je realno bilo manje Australijanaca koji rade.
Manje radnih sati
Da situacija bude gora došlo je i do pada ukupnog broj radnih sati za 0,8 odsto, jer su školski raspust i veći broj bolovanja uticali na njihovo smanjenje.
– Pad nezaposlenosti u julu odražava sve zategnutije stanje na tržištu rada, uključujući veliki broj slobodnih radnih mesta i stalni nedostatak radne snage, što je rezultiralo najnižom stopom nezaposlenosti od avgusta 1974. godine – objasnio je Džarvis.
Postavlja se pitanje koliko je ovo ozbiljno za ekonomiju.
Viši ekonomista AMP Kapitala, investicione kompanije, Dijana Mouzina smatra da su ove brojke još jedan rani pokazatelj da se tržište rada nalazi na prekretnici.
– Mislim da smo verovatno na prelomnoj tački, jer smo došli do trenutka kada podaci anketa, kao što su podaci o raspoloženju potrošača, indeks poslovnog poverenja, vodeći indikatori, počeli da usporavaju – istakla je Mouzina.
Manje radnih mesta
Pored toga, počeli su da slabe i neki od vodećih pokazatelja rasta zaposlenosti, kao što su slobodna radna mesta.
– Iako je broj slobodnih radnih mesta i dalje na visokom nivou, očekivala sam da će doći do usporavanja njihovog rasta, ali nisam očekivala da će doći do smanjenja – istakla je ekonomistkinja.
Platforma koja pokriva ljudske resurse, platne spiskove i obučavanje, “Employment hero“, takođe je primetila mali pad zaposlenosti.
Kompanija koja inače raspolaže podacima za više od 120.000 malih i srednjih preduzeća, koja zapošljavaju preko 1,1 milion radnika, saopštila je da je prosečan broj zaposlenih po firmi opao za 0,1 odsto u julu.
To se dešava nakon perioda veoma snažnog rasta broja radnih mesta, tokom prethodne tri i po godine, kada je zaposlenost po firmi porasla za 12,6 odsto.
– Naši najnoviji podaci pokazuju da iako je rast zaposlenosti među malim i srednjim preduzećima bio snažan tokom prošle godine, tempo rasta usporava. Ovo je najočitije među manjim preduzećima koja su doživela smanjenje broja zaposlenih u poslednjih mesec dana – rekao je izvršni direktor kompanije, Ben Tompson.
Prošlomesečni pad bio je koncentrisan u preduzećima s manje od 20 zaposlenih, gde je prosečan broj radnika opao za 0,5 odsto, dok je i dalje u porastu kod većih firmi.
Građevinarstvo i trgovina, kao i maloprodaja, ugostiteljstvo i turizam imali su najveće padove u zaposlenosti, navodi se.
Ekonomija u problemu?
Pojedini vodeći ekonomisti su istakli da je zbog povećanog odsustva osoblja, usled kovida, došlo do smanjenja nezaposlenosti.
– Pored ljudi koji su koristili godišnji odmor tokom zimskog školskog raspusta, bilo je i oko 750.000 onih koji su radili manji broj sati nego obično, zbog bolesti u julu 2022. Ovo je duplo više od uobičajenog broja koji uzima bolovanje tokom zime – primetio je Džarvis.
Prema rečima Bena Džarmana, ekonomiste JP Morgana, povećan broj odsustva osoblja doveo je do toga da mnogi poslodavci gomilaju radnu snagu kako bi održali svoj nivo poslovanja.
– Pored toga povećano odsustvovanje sa posla je dovelo do toga da poslodavci još više skrate željene sate radne snage, i samo izuzetno su zadržali postojeće osoblje – primetio je Džarman, uz napomenu da su izgubljeni sati zbog odsustva, dodatni faktor koji je sredinom godine još više zategao situaciju na tržištu rada.
Uz to su odsustva, prema rečima ovog ekonomiste, prikrila činjenicu da su indikatori potražnje za novim zaposlenima dostigli vrhunac, jer je u poslednjih nekoliko meseci došlo do pada broja oglasa za posao u Australiji.
RBA, ipak, da razmisli?
Ekonomista Dijana Mouzina smatra da bi ovi brojevi trebalo da utiču na Banku državnih rezervi (RBA), kad bude razmatrala sledeću odluku o kamatnim stopama, 6. septembra.
– Ovo je najagresivniji ciklus povećanja stope koji smo videli od 1994. godine. Mislim da bi to moglo da utiče na RBA da uspori, kako bi se videli uticaji dosadašnjeg povećanja kamatne stope na potrošače i širu ekonomiju – kaže Mouzina.
AMP Kapital je među prognostičarima koji očekuju da će ciljna kamatna stopa na gotovinu RBA dostići vrhunac od 2,6 odsto ove godine, dok finansijska tržišta i drugi prognostičari predviđaju vrhunac između tri do 3,5 odsto. Trenutno je ta stopa na 1,85 odsto.
