Josif Staljin je nekoliko dana pre napada nacističke Nemačke na SSSR naložio sovjetskim obaveštajcima da ponovo provere sve informacije o pripremanom napadu, što su oni i učinili, ali nisu uspeli da referišu lideru zemlje, otkriva direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin.
U svom članku koji je objavljen u časopisu „Nacionalna odbrana“ povodom 80. godišnjice napada nacističke Nemačke na SSSR, Nariškin podseća da je Staljin 17. juna 1941. pozvao u Kremlj narodnog komesara za državnu bezbednost Vsevoloda Merkulova i šefa Spoljnoobaveštajne službe Komiteta za državnu bezbednost SSSR Pavla Fitina. Razgovarali su o poruci koja je stigla iz tajnog odeljenja obaveštajaca u Berlinu u kojoj je saopšteno da su sve vojne pripreme Nemačke za ofanzivu u potpunosti završene i da se napad može očekivati u bilo koje vreme.
Staljin je lično i do detalja želeo da sazna koliko je pouzdan izvor, pod operativnim pseudonimom „Starešina“, na koga se pozivalo berlinsko odeljenje. Nariškin navodi da je poruka, koja je poslata iz tajnog odeljenja iz Berlina 16. juna, stajala na Staljinovom radnom stolu.
Fitin je preuzeo na sebe odgovornost da ubedi glavnokomandujućeg da je izvor u potpunosti pouzdan, ali nakon što je pažljivo saslušao objašnjenja, Staljin je oštro reagovao:“Dezinformacije. Možete da idete“.
Prema rečima Nariškina, šef obaveštajaca nije očekivao tako oštru reakciju lidera države, ali je izgleda shvatio kako treba.
„Staljin je uputio rukovodstvo obaveštajne službe da preduzmu maksimalne mere kako bi potvrdili dobijene informacije, zahtevao je druge, dodatne dokaze. Pavel Mihajlovič Fitin je odmah poslao berlinskom odeljenju naredbu o proveri. Takođe je dao naredbu da se analiziraju poruke ‘Starešine’ i ‘Korzikanca’ iz poslednjeg perioda. Prvi kvalitetan analitički dokument u istoriji Spoljnoobaveštajne službe dobio je naziv ‘Kalendar poruke ‘Korzikanca’ i ‘ Starešine“. Nisu uspeli da referišu Staljinu“, piše Nariškin.
„Kalendar poruka…“ pripremala je službenica Obaveštajne službe Zoja Ribkina, koja je kasnija postala poznata kao pisac za decu Zoja Voskresenska. „Starešina“ i „Korzikanac“ bila su dvojica legendarnih nemačkih agenata sovjetske obaveštajne službe i antifašista – stariji poručnik Haro Šulce-Bojzen koji je radio u Ministarstvu za vazduhoplovstvo Nemačke i Arvid Harnak koji je služio u Ministarstvu ekonomije.
Kako ističu istoričari, rukovodstvu zemlje je uoči rata bilo teško da donosi ispravne odluke, jer u sovjetskoj Spoljnoobaveštajnoj službi od momenta njenog formiranja 1920. godine nije postojala specijalna informaciono-analitička jedinica koja bi analizirala, proveravala i procenjivala dobijene podatke i otkrivala dezinformacije.
Sa druge strane, Staljin je dobijao sirove, nefiltrirane informacije. Do rata sa Nemačkom on nije zahtevao od obaveštajaca tumačenje dobijenih informacija, nekakve zaključke ili prognoze. Istoričari ne isključuju da se Staljin plašio da bi zbog filtriranja poruka nešto važno moglo biti propušteno.
Međutim, kako naglašavaju eksperti, tako je rukovodstvo zemlje dobijalo mnogo nepouzdanih i protivrečnih informacija i to u vreme kad je trebalo da se suprotstavi tako moćnom i iskusnom protivniku kao što je Nemačka.
