1.Vize za zemlje šengenskog prostora ukinute su 19. decembra za državljane Srbije sa biometrijskim pasošima, sa izuzetkom građana sa prebivalištem na Kosovu.
Istog dana Vlada Srbije je, na predlog Saveta za evropske integracije odlučila da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU. Kandidaturu je premijeru Švedske Frederiku Rejnfeltu, zemlje predsedavjuće EU, podneo predsednik Srbije Boris Tadić.
U januaru 2009. godine Srbija je jednostrano počela da primenjuje prelazni trgovinski sporazum, pošto je Holandija primenu od strane EU uslovljavala hapšenjem Ratka Mladića. EU je, međutim, 7. decembra stavila na snagu prelazni sporazum, posle ocene haškog tužioca da je zadovoljan saradnjom Beograda sa Tribunalom.
2.Patrijarh srpski Pavle (95) preminuo je 15. novembra posle dvogodišnjeg lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica.
Njegovoj sahrani, 19. novembra, prisustvovalo je oko 600.000 ljudi. Od poglavara SPC oprostili su se carigradski patrijarh Vartolomej, poglavari i predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava, i više državnih delegacija.
Sinod SPC zakazao je Izborni sabor za 22. januar kada će biti izabran novi patrijarh. Prema važećim odredbama, patrijarh se bira "apostolskim žrebom", odnosno izvlačenjem ceduljice sa imenom jednog od tri kandidata koji prethodno dobiju apsolutnu većinu glasova učesnika Sabora.
3.U kliničkom centru Srbije 29. septembra umro je francuski državljanin Bris Taton (28) koga su 17. septembra teško pretukli huligani Partizana u centru Beograda, pred utakmicu sa Tuluzom. Dva dana nakon smrti Francuza, republički tužilac Slobodan Radovanović zatražio je zabranu organizovanog okupljanja, odlaska i prisustva na fudbalskim utakmicama navijačima Partizana, Crvene zvezde i Rada, dok je Vlada najavila izmene Krivičnog zakonika, Zakona o prekršajima i Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Ipak, najavljena borba protiv nasilja nije smirila huligane koji su nastavili da se sukobljavaju po ulicama i autobusima Gradskog saobraćaja. Poslednji veći incident zabeležen je na utakmici Lige Evropa između Partizana i ukrajinskog Šahtjora na kojoj su domaći navijači vređali i pretili smrću novinarki B92 Brankici Stanković zbog serije emisija u kojima se njihovo delovanje dovodi u vezu sa nasiljem, iznudama i trgovinom droge.
4.Pred Haškim tribunalom 26. oktobra počelo je suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Dugogodišnji haški begunac je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da nije imao dovoljno vremena da se pripremi. Sud mu je nakon toga odredio britanskog advokata Ričarda Harvija za branioca, a 1. mart 2010. kao datum za nastavak suđenja. Karadžić je saopštio da ne prihvata branioca i da najverovatnije neće biti spreman za suđenje 1. marta.
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana je usmena rasprava o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U raspravi u haškoj Palati mira od 1. do 11. decembra, petnaestorica sudija su saslušala argumente Srbije, vlasti u Prištini i 27 država. Dvanaest država i Srbija ocenilo je da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava, dok je legalnost te deklaracije, pored vlasti u Prištini, podržalo 14 zemalja, a jedna se nije izričito izjasnila. Nakon rasprave Sud treba da donese savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće. Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno mišljenje o 25 međudržavnih sporova.
5. Pandemija svinjskog, meksičkog, odnosno novog gripa nije zaobišla Srbiju. Prvi slučaj potvrđen je 24. juna, a prvi smrtni slučaj 21. oktobra. Nema tačnih podataka o broju obolelih, a do 21. decembra umrle su 42 osobe kod kojih je bilo potvrđeno da boluju od novog gripa. Većina je imala druge hronične zdravstvene probleme.
Epidemija novog gripa u Srbiji, koju je ministar proglasio 11. novembra, praćena je političkim optužbama da li je država kasnila sa vakcinacijom ili ne, da li se širila panika ili nedovoljno informisala javnost. Vakcinacija je, nakon medijske polemike o tome da li su vakcine štetne ili ne, počela 17. decembra.
6. Dve velike nesreće obeležile su 2009. godinu zbog kojih je u Srbiji proglašen Dan žalosti. Devet turista iz Srbije je poginulo, a osam je povređeno 16. jula u saobraćajnoj nesreći u Egiptu. U eksploziji u užičkoj fabrici municije "Prvi partizan", 3. septembra, poginulo je sedmoro radnika i 14 je povređeno. Tragedija u Egiptu se dogodila kada je šleper udario u autobus sa turistima, koji su putovali na izlet. Radnici u "Prvom partizanu" su stradali od trovanja ugljen-monoksidom, a uzrok nesreće je bio ljudski faktor, zbog čega je odmah petoro radnika privedeno.
7. Najveća i najmodernija baza Vojske Srbije "Jug", na brdu Cepotina oko pet kilometara od Bujanovca, svečano je otvorena 23. novembra. Baza se nalazi u blizini Kopnene zone bezbednosti, uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, oko 40 kilometara od američke baze Bondstil kod Uroševca i 30 kilometara od makedonske granice.
Baza ima smeštajni kapacitet za oko 1.000 ljudi a u njoj je smešten 41. pešadijski bataljon Četvrte brigade VS. Baza ima kapacitete za smeštaj, logistiku i obuku a prostire se na površini od 35 hektara. Planira se proširenje za dodatnih 60 hektara, nakon čega će biti korišćena i za obuku vojnika u mirovnim misijama. Izgradnja baze počela je 2003. godine ali je u više navrata dolazilo do prekida radova zbog nedostatka finansijskih sredstava.
8. Skupština Srbije je 26. marta glasovima vladajuće koalicije i LDP-a usvojila Zakon o zabrani diskriminacije. Zakonski predlog je prethodno izazvao polemiku u javnosti, a 4. marta je, na telefonskoj sednici Vlade Srbije, povučen iz skupštinske procedure na zahtev verskih zajednica.
Opozicija, ali i deo vladajuće koalicije, najviše su se protivilii zaštiti gej populacije, a neki poslanici su tokom rasprave homoseksulnost izjadnačavali sa pedofilijom. Šest meseci kasnije Srbija se oštro podelila povodom najavljene Povorke ponosa koja je otkazana 19. septembra, dan pre nego što je trebalo da bude održana.
MUP Srbije je organizatorima izdao rešenje u kojem se predlaže da parada bude na Ušću pošto "ne postoje uslovi da se povorka održi bez incidenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta". Otkazivanje Povorke zbog nemoći države da garantuje bezbednost njenim učesnicima izazvalo je brojne reakcije i osude u zemlji i svetu.
9. Proizvodnja Fijatovog automobila "punto" u kragujevačkoj fabrici počela je krajem marta i dostigla je 15.000 automobila u 2009. Prema aneksu ugovora Fijata i Vlade Srbije italijanska kompanija će u ovoj godini uplatiti 100 miliona evra kao udeo osnivačkog kapitala zajedničkog preduzeća Fijat automobili Srbija, a Vlada Srbije uneće imovinu, opremu i zgradu sadašnje Zastave u Kragujevcu. To će omogućiti početak realizacije investicije od 700 miliona evra u proizvodnju novog Fijatovog modela automobila u Srbiji.
10. U decembru je najavljen početak podele besplatnih akcija Naftne industrije Srbije (NIS) i akcija iz Privatizacionog registra, a usvojene su izmene Zakona o podeli besplatnih akcija javnih preduzeća kojima je omogućeno da se podele i akcije Telekoma, Aerodroma "Nikola Tesla" i Elektroprivrede Srbije (EPS), iako ta javna preduzeća još nisu privatizovana. Građani Srbije će moći od 6. januara 2010. godine u Poštanskoj štedionici, ali i u bankama gde su otvorili račune kad su se prijavljivali za besplatne akcije, da podignu potvrdu o vlasništvu po pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara, kao i po 1.700 dinara novčane naknade iz Privatizacionog registra.
Trgovina besplatnim akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi biće moguća tek kad NIS postane akcionarsko društvo i svoje akcije iznese na berzu, ali će te akcije moći da se prodaju i mimo berze zaključenjem ugovora o kupoprodaji.
