Bivši specijalni izaslanik Bele kuće za KiM Ričard Grenel svojom čestitkom Srbima povodom Vidovdana toliko je iznervirao pojedine albanske političare, da su morali da naprave „balkanski savez“ protiv Murata i njegove vojske na Kosovu. Ali, Grenel je sipao istinu u lice i nemačkim političarima, pa zašto ne bi i albanskim.
To što je Ričard Grenel čestitao Srbima Vidovdan, a što je izazvalo nervozne reakcije albanskih političara, do te mere da su „videli“ nekakav balkanski savez umesto Srba u bici protiv Turaka 1389. godine, pokazuje da bivši specijalni izaslanik Bele kuće za KiM i dalje prati šta se događa u ovom delu sveta, kao i da još ima isti stav — da problem nije u Beogradu, već u Prištini, kaže istoričar Saša Adamović.
Kako neće iznervirati Albance, kada je nervirao i nemačke političare
– I dok je bio ambasador u Nemačkoj, Grenel je često znao da svojim neformalnim istupima iznervira nemačku političku elitu. Pokazalo se da takav pristup ima i prema političkoj eliti kosovskih Albanaca. Videli smo, kada je u pitanju njegova reakcija na tvit Vljore Čitaku, da kod njega nema nikakvog ustručavanja, da kosovskim Albancima sipa istinu u lice, a to je ono što Priština nikako ne želi da čuje – objašnjava Adamović.
Povodom čestitke Ričarda Grenela srpskom narodu za Vidovdan vodio se pravi mali verbalni rat između njega sa jedne, i Vljore Čitaku i Bedžeta Pecolija sa druge strane, jer u skladu sa politikom revizije istorije i albanizacijom značajnih istorijskih momenata koji su se dogodili na teritoriji Kosova i Metohije, Čitakuova i Pecoli naglašavaju da se na Kosovu polju nisu sukobile srpska i turska vojska, već se sa Turcima na Kosovu tukao „balkanski savez“.
Uz to, Čitakuovoj smeta kosovski mit kao osnovni mit na kome je zasnovana srpska država. Prema njenom tumačenju, Kosovska bitka je „postala osnovni mit koji nastavlja da hrani srpski nacionalizam od 19. veka držeći sve nas za taoce“, kao i da je sve kulminiralo Miloševićevim govorom 28. juna na Gazimestanu 1990. godine, koji je, kako tvrdi, pokrenuo deceniju ubistava i razaranja.
Grenel Čitakuovoj nije ostao dužan, lakonski joj poručivši „da je to previše vređa“.
– Verovatno je iscrpljujuće kad se u svemu nalazi bes. Ljudi žele posao i rešenja — pružite im ruku – odgovorio je Grenel.
Da je Grenel svestan činjenice da problem nije u Beogradu, nego u Prištini, pokazuje i to što je bio spreman da ide toliko daleko da promeni prištinsku vladu kako bi napravio proboj u pregovorima, ističe Adamović.
Ono što je o Prištini mislio nekada, Grenel misli i danas
Grenelovi stavovi izneti u nekoliko tvitova, prema Adamovićevim rečima, sasvim su u skladu sa onim kako je vodio dijalog između Beograda i Prištine — on je to radio na realnim osnovama.
– Dok su svi drugi insistirali na onim politikama koje nikako nisu davale rezultate, a proces dijaloga između Beograda i Prištine ostajao zamrznut, Grenel je imao nameru da stvari pokrene sa mrtve tačke usvajajući realističniji pristup, koji se neće baviti nagovaranjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, već je želeo da Beograd i Priština razgovaraju o konkretnim problemima, do čijih je rešenja bilo sasvim moguće doći – podseća Adamović.
Sa druge strane, ako uzmemo u obzir da je bivši američki predsednik Donald Tramp nedavno pokrenuo novu kampanju, usmerenu na to da republikanci povrate kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom, a da je Grenel jedan od najodanijih Trampovih lojalista, njegovu poruku trebalo bi posmatrati i u tom kontekstu, smatra Adamović.
– Videli smo i u kampanji da Tramp uživa podršku srpske zajednice u Americi. I zbog toga su kosovski Albanci sa radošću dočekali vest o pobedi Džoa Bajdena, jer su od njega očekivali nastavak politike koja je omogućila stvaranje tzv. Kosova – ističe Adamović, dodajući da bi za Srbe bilo korisno da se republikanci u narednom periodu oporave, preuzmu kontrolu nad Kongresom i da se Tramp ili njegov kandidat u budućnosti nađu u Beloj kući.
