Amerika namerava da prisili Srbiju da posredno prizna nezavisnost Kosova, tako što se neće protiviti njegovom ulasku u međunarodne institucije. Na taj način, pet članica EU koje još nisu priznale nezavisnost južne srpske pokrajine bile bi destimulisane i učinile bi i one to.
Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije komentariše izjavu američkog diplomatskog predstavnika pri prištinskim institucijama Filipa Kosneta da će pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo promeniti svoj stav, ako dođe do promene u odnosima Beograda i Prištine.
Kosnet je kosovsko pitanje uporedio i sa drugim američkim uspesima u posredovanju u međunarodnim sporovima:
„Ko je mislio da će Severna Makedonija i Grčka postići dogovor o imenu, ali dogodilo se. Ljudi su mislili da je nemoguće da Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein ili Sudan izgrade odnose sa Izraelom, ali to se dogodilo“.
Amerika „zna“ da će pet članica EU priznati Kosovu
Kosnetova izjava, data Televiziji Dukađin, upućena je javnosti kosovskih Albanaca, koji su navikli na bezrezervnu američku podršku i predstavlja karakteristiku američke politike prema Srbiji do 2016.
Od potpisivanja Briselskih sporazuma 2013, kosovski Albanci očekivali su da će SAD raditi na tome da Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Prištine, kaže Gajić.
– Američki ambasador izražava stav koji je pre 2016. bio dominantan, u kome se pokazuje da je krajnji cilj da se Srbija primora da sveobuhvatnim sporazumom posredno prizna Kosovo, dopuštajući mu da postane članica međunarodnih organizacija. Na taj način, evropske zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova bile bi destimulisane. Računica je tu jasna – ako bi Srbija sklopila sporazum i pustila deo svoje teritorije koji je proklamovao otcepljenje, pozicija država koje ne priznaju nezavisnost Kosova postaje bespredmetna – objašnjava Gajić.
Karakteristično je da se ovaj stav aktuelizuje u predvečerje američkih predsedničkih izbora, što indicira na to da se Stejt department nada da će on, nakon izbora ponovo postati zvanična američka politika, dodaje naš sagovornik.
S obzirom da se radi o starom planu, ne mora da znači da se iza Kosnetove izjave kriju prave američke namere koje stoje iza potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, ali Gajić i tu ima nedoumica:
„Ne možemo sa sigurnošću da znamo hoće li to biti zvanična politika Vašingtona u daljem toku pregovora, ali indikativno je što Kosnet govori u tom pravcu. To govori da postoje snažni impulsi unutar Stejt departmenta koji zastupaju stav da se ceo spor i odnosi Beograda i Prištine može rešiti tako što će Beograd biti prinuđen da legitimiše separatizam Prištine“.
Neke države ne bi priznale Kosovo i da ga Srbija prizna
Prema mišljenju našeg sagovornika, u Kosnetovoj izjavi postoji disproporcija između onoga što bi američki ambasador želeo da se dogodi i realnosti, s obzirom da pet članica EU ne priznaje nezavisnost Prištine iz svojih interesa.
– Neke države ne bi, čak i kada bi Srbija postigla sporazum koji bi implicitno priznao postojanje druge države na delu sopstvene teritorije, to priznale. Ali, zemlje koje nemaju neposredan problem sa sopstvenim teritorijalnim integritetom našle bi se u nezgodnoj poziciji, da brane stav koga se odrekla država koje se to tiče. Jedan deo država u tom slučaju, verovatno odmah nakon takvog sporazuma priznale nezavisnost Kosova. Druge bi istrajavale još neko vreme, ali to više ne bi bilo bitno, zato što bi Kosovo ušlo u međunarodne organizacije i broj priznanja bi vrlo brzo prevagnuo – smatra Gajić.
Sve zavisi od pozicija Srbije, njene snage da odoli pritiscima i da nađe dugoročno rešenje u pregovorima sa Prištinom uz pomoć međunarodnih posrednika, dodaje on.
Kosnetu u prilog ne idu ni primeri rešenih sporova koje je naveo, smatra Gajić. Oni jesu bili dugotrajni, ali to je jedina njihova poveznica sa problemom Kosova i Metohije.
– To nisu države koje treba da priznaju nezavisnost druge države na svojoj teritoriji, već koje iz određenih politički, ideoloških ili verskih razloga nisu priznavale, recimo, Izrael. Drugo, nije bilo sporno da je Makedonija suverena država, bilo je sporno samo ime. Ne može se spor oko imena poistovetiti sa situacijom kada neko pokušava da otcepi petnaest odsto neke države. Ma koliko ti sporovi bili dugodecenijski, ne mogu se staviti u istu ravan sa Kosovom i Metohijom – kategoričan je Gajić.
