Sve je moguće, pa i to da Amerikanci sednu za pregovarački sto o Kosovu u Briselu i formalnim učine ono što je fakat – da jesu jedna od pregovaračkih strana. Kada ste sila možete šta hoćete, bez obzira na to šta kaže međunarodno pravo, ističe za Sputnjik politikolog Jelena Vukoičić.
Pregovarački proces između Beograda i Prištine koji sada predvode SAD pod Donaldom Trampom, čiji je glavni akter Ričard Grenel, mogao bi da postane deo jedinstvenog dijaloga u kojem posreduje Evropska unija, smatra direktor američkog Pen Bajden centra i savetnik u izbornom štabu demokrata, Majkl Karpenter. Preduslov za to je pobeda Džozefa Bajdena na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.
Kratko rečeno, u tom slučaju bi se za briselskim pregovaračkim stolom o pitanju Kosova i Metohije, pored predstavnika EU, Beograda i Prištine, mogao naći i neko iz nove administracije SAD.
Ako ste Amerika možete i za briselski sto
Pregovori o Kosovu i Metohiji su septembra 2010. rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija izmešteni iz UN i prebačeni u nadležnost Evropske unije koja je postala posrednik u dijalogu. Na pitanje, da li je pravno gledano izvodljivo to što najavljuju iz Bajdenovog izbornog štaba, Vukoičić nema dilemu:
– Što se tiče toga šta je formalno pravno moguće, ili nemoguće, mnogo toga, a to se nama dešavalo u prethodniim decenijama, dogodilo se i bilo je pravno moguće, a da nije bilo po međunarodnom pravu. SAD su još najdominantnija svetska sila i oni mnogo toga što rade rade u koliziji sa međunarodnim pravom, ali nije ih briga. To je defakto situacija koju imamo na međunarodnoj političkoj sceni – kaže sagovornica Sputnjika.
Ona dodaje da bi sa pravne strane to bilo neobično, ali i više retorički postavlja pitanje – po kom osnovu su Amerikanci potpisali Vašingtonski sporazum.
Kada ste velika sila vi sebi možete da stvorite politički i pravni okvir da uradite šta hoćete, kaže Vukoičić, ističući da mnogo toga nije „provučeno“ kroz pravne norme pa se dešava.
Suština i forma
Mogu, kaže i da sednu za isti briselski sto, jer suštinski jesu jedna od pregovaračkih strana.
– Bez obzira da li Amerikanci sede za stolom, ili ne sede, oni su leđa kosovskih Albanaca. Nije ovde glavna EU, niti je bila sposobna da išta uradi. Jednostavno kosovski albanski političari gledaju u pravcu Vašingtona. A da li su Amerikanci formalno za stolom, ili su negde iza, oni su glavni – smatra sagovornica Sputnjika.
Jasno je, kaže, da će kada je u pitanju kosovska albanska strana biti onako kako kažu Amerikanci koji su i stvorili tu nazovi „državu Kosovo“, ali i dodaje, da mi ne zavisimo od Amerikanaca. Amerikanci, ipak, ne mogu da uguraju Kosovo u UN. Da mogu oni bi to davno uradili, napominje ona.
Reakcija EU
Na pitanje kako bi izgledala reakcija EU na nameru SAD da se nađe za briselskim stolom, ona ne misli da bi se protivili.
– Ukoliko Bajden pobedi mi možemo da očekujemo sinhronizovano delovanje EU i SAD, koje će se preneti i na kosovsko pitanje. To bi bile iste struje sa dve strane okeana i po pitanju Kosova bi više sarađivali – ukazuje ona.
Netrpeljivost zvaničnika EU , potovo njenih najznačajnijih zemalja, sa Trampovom administracijom, kako podseća, bila je upravo zbog raskida Trampa sa agresivnom globalističkom politikom Amerike kakvu zagovaraju i EU i američke demokrate.
Vukoičić, međutim, smatra da koliko god bi izbor Trampa bio po nas povoljnije rešenje, ne treba misliti da će sa izborom Bajdena, Srbija nešto posebno biti na gubitku. Kako kaže, ništa specijalno nismo imali ni od Trampove vladavine i kosovski problem neće biti rešen još godinama.
– Ne treba očekivati da će Amerikanci imati agresivan povratak na Balkan. Sa Bajdenom, ili bez njega oni prosto sada imaju neke druge probleme i prioritete i moraju time da se bave. Mislim da će to biti mnogo, mnogo manja promena i da se ljudi toga bespotrebno plaše – kaže naša sagovornica.
Šta bi rekli u UN
A na pitanje, da li u slučaju da SAD sedne za sto u Briselu očekuje reagovanje pojedinih stalnih članica Saveta bezbednosti UN, ona kaže da će reakcije, svakako, biti.
– Mogu da potegnu to pitanje na sednicama SB UN, ali mislim da ne mogu toliko da utiču na tok pregovaračkog procesa, što smo i do sada videli. Prosto, oni nemaju mehanizam. Ovo je jedna zamršena, komplikovana situacija u kojoj politički stavovi Kine i Rusije nisu nešto što može da promeni situaciju na samom terenu. Kada je reč o Savetu bezbednosti tamo Amerikanci naravno, nisu apsolutna vlast, ali što se Kosova tiče, oni neformalno imauju političku dominaciju na tom delu Balkana jer su to čudo i napravili – ocena je Vukoičićeve.
Ona, međutim, dodaje, da ako tu, na terenu, Rusija i Kina ne mogu ništa da urade, zato mogu da utiču na političke procese i na to da li će Kosovo ući u UN i neke međunarodne organizacije. To od njih zavisi i mi od njih imamo u tome veliku pomoć, ističe naša sagovornica.
