Dešavanja oko Kosmeta, izbori u Evropskoj uniji i njena reforma, ali i brzina reformi u Srbiji – sve su to razlozi zbog kojih se postavlja pitanje da li Srbija mora da se odrekne 2025. godine kao ciljanog datuma za ulazak u Uniju. U Vladi na to odgovaraju, u evrointegracijama ima usporavanja, ali ne i zastoja – 2025. potencijalno je i dalje godina za učlanjenje Srbije u Uniju.
Prolongirati Srbiji rok za ulazak u Uniju, teza nije nova, ali 2028. kao realnija za članstvo, iz analitičkih krugova, provukla se tokom posete francuskog predsednika. Osim tempom otvaranja poglavlja, obrazložena je i teškoćama oko poglavlja 35, o rešavanju kosovskog problema.
– Ne postoji nikakva zvanična ili politička odluka o bilo kakvom datumu. Mi imamo okvirnu godinu 2025. koja je utvrđena Strategijom Evropske komisije. Taj dokument je važeći. Dakle, on nije ni na koji način promenjen, ili zamenjen nekim drugim – kaže pomoćnica ministra za evropske integracije Ksenija Milivojević.
Kad podvučemo crtu, nakon deset godina evropskog puta – ostalo je da otvorimo 18 i zatvorimo svih 35 poglavlja. Da li sve može da se završi za nešto više od pet godina? Milivojevićeva smatra da može.
Međutim, Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike kaže da to u ovom trenutku nije realno, imajući u vidu predstojeće izbore u Srbiji.
– To će uticati i na reforme i na zakonodavnu aktivnost. A sa druge strane, ovakvim tempom i ovakvim zalaganjem, sumnjam da je Srbija sposobna da dostigne taj termin – navodi Majstorović.
Tehnički posmatrano, kompletno zakonodavstvo treba da uskladimo sa Evropskom unijom do 2023.
– Potrebno je još jedno dve godine da svi nacionalni parlamenti zemalja članica EU ratifikuju sporazum o pristupanju Srbije. Sva je prilika, ovim tempom kojim Srbija otvara pregovaračka poglavlja i kojim uopšte sprovodi reforme, to će biti kasnije od 2025. godine – kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Svi se slažu da je Evropskoj komisiji najvažnije da li su sve reforme završene i kakva je vladavina prava.
– Srbija ima u potpunosti pripremljena četiri pregovaračka poglavlja koja se već nalaze u Savetu EU, a u toku je priprema na daljim poglavljima i ja očekujem bar tri poglavlja da budu potpuno spremna do kraja ove godine, odnosno da budu predata finskom predsedavanju – poručuje Ksenija Milivojević.
Rekorderom u brzini reformi za ulazak u članstvo smatra se Slovačka. Sve je uspela za nepune četiri godine, doduše, uz ogroman napor u zemlji i podršku Unije.
