Crveni vatreni mravi, vrsta čiji ubod može biti i poguban po čoveka, počeli su da se šire iz Brizbejna po Kvinslendu, a stigli su i do Novog Južnog Velsa.
„Da je reč o pravoj pošasti govori i podatak da su savezna vlada i vlade država već udvostručile program vredan pola milijarde dolara, koji do sada nije uspeo da zaustavi širenje vatrenih crvenih mrava, štetočine koja predstavlja pretnju po ljude i ugrožava australijski način života na otvorenom“, objavljeno je u emisiji „7.30“ na ABC televiziji.
Prošlo je skoro 23 godine od kada su se iz luke Brizbejn vatreni crveni mravi proširili po celom gradu i južno ka Zlatnoj obali.
Prema rečima gradonačelnika Zlatne obale Toma Tejta, invazija vatrenih crvenih mrava mogla bi da utiče na spremnost ljudi da rade i borave na otvorenom, što bi dovelo u pitanje stil života u ovom delu Kvinslenda.
Ovi mravi su poreklom iz Južne Amerike, a sada su pored Kvinslenda pronađeni i na severu Novog Južnog Velsa, u mestima Marvilbi i Vordel.
Zbog širenja mrava planirano je da se pola milijarde dolara potroši na pokušaj njihovog iskorenjivanja do 2032. godine u Kvinslendu. Od ovog iznosa Savezna vlada je dala skoro 300 miliona dolara.
Ali, prema mišljenju Ešlija Bejkona, direktora Nacionalnog programa za iskorenjivanje vatrenih mrava, ovaj program je bio uspešan uprkos širenju mrava. On je uveren da će crveni vatreni mravi biti iskorenjeni.
Pretnja do Kanbere
U Australiji se kolonije mrava kreću otprilike četiri kilometra godišnje, u poređenju sa 48 kilometara za 12 meseci u SAD-u i 80 km godišnje u Kini.
Međutim, iako se sporije šire, profesor tehnike u Džordžiji Majkl Gudismen nije baš ubeđen da će Australija uspeti da iskoreni ovu napast, jer se crveni vatreni mravi izuzetno brzo razmnožavaju.
Pem Svepson, nekada zaposlena u Nacionalnom programu za iskorenjivanje vatrenih mrava je mišljenja da je trebalo uvesti strožije kontrole kretanja s pogođenih područja, jer bez toga nema mogućnosti zaustavljanja najezde vatrenih mrava.
I dok su neka gnezda zatrovana, mravi su uglavnom tretirani mamcima koji ih čine neplodnim. To je skup i dugotrajan proces. Tako se u mestu Marvilbi svaki pedalj zemlje, u radijusu od pet kilometara od gnezda, više puta tretira tokom perioda od dve godine.
Bejkon ipak smatra da bi se vatreni mravi, da nije bilo programa iskorenjivanja, proširili na sever do Bovena u Kvinslendu, do Longriča na zapadu i južno čak do Kanbere.
Mali, ali agresivni
Crveni vatreni mravi se vešto kriju i imaju proždrljiv apetit kad se „dohvate“ useva i opreme. Toliko su agresivni da njihovo prisustvo u SAD dovodi do otkazivanja fudbalskih utakmica ili čak pojedu hranu tokom roštiljanja u dvorištu.
– Pošto su mali, mogu da prođu neprimećeno puzeći preko čovečijeg stopala ili uz nogavicu, sve dok jedan ne odluči da ubode čoveka. I upravo se tu krije opasnost. Naime, feromon, koji mrav oslobađa pri ubodu, signalizira celoj grupi da treba da slede njegov primer. Pritom, mogu da vas ubodu više puta, čak sedam ili osam puta zaredom – istakao je dr Ros Vajli, naučni rukovodilac Nacionalnog programa za iskorenjivanje vatrenih mrava.
Nacionalni centar izvrsnosti za alergije (NACE) istakao je da bi uticaj vatrenih mrava na zdravlje bio zapanjujući ako bi postali endemski u Australiji, kao što je slučaj u SAD-u. Prema njihovoj računici moglo bi da se desi da svake godine mravi ubodu oko 8,6 miliona ljudi.
„Od toga, 2,1 milion ljudi, četvrtina onih koji su ubodeni, razvilo bi alergijsku reakciju, a oko 43.000 do 174.000, što je 0,5 do dva odsto ubodenih, moglo bi da razvije jaku alergijsku reakciju koja bi zahtevala medicinsku pomoć“, naglasili su iz NACE.
Opasni po život
Vatreni mravi ubrizgavaju otrov koji će brzo stvoriti crvene otekline na mestu uboda koje mogu da traju nedeljama.
– Oko jedan procenat populacije ima tešku reakciju i mogu da dožive anafilaktički šok, a neki od njih mogu i da umru – naglasio je dr Vajli.
Upravo stari ljudi i deca su najranjiviji na mrave, jer ne mogu dovoljno brzo da ih uklone. Prema rečima doktora, dešavalo se da ljudi u staračkim domovima u SAD-u budu „izbodeni na smrt u svojim krevetima“.
Samo jedan propust
– Nedovoljno poznata stvar je da smo imali višestruke upade vatrenih mrava u Australiju, koje smo iskorenili svaki put sem jednog – objasnio je Ešli Bejkon.
Naime, šest drugih najezda je otkriveno i skoro odmah iskorenjeno. Pretpostavlja se da su vatreni mravi bili nekoliko godina u Kvinslendu pre nego što su otkriveni. To im je, kako je rekao Bejkon, dalo malu prednost, ali je siguran da sa sadašnjim 20 godišnjim iskustvom oni mogu da se iskorene.
