Aleksija Staletović, devojčica iz Berevca u opštini Štrpce na Kosovu i Metohiji i dalje bije bitku s vremenom. Novac za operaciju u Turskoj još nije sakupljen, ali je ohrabrujuća vest da nedostaje sve manje sredstava. Mnogi dobri ljudi odazvali su se apelu porodice.
– Bogu hvala, puno novca je već prikupljeno. Narod na Kosovu i Metohiji je upoznat sa našom situacijom i nesebično pomaže, ali stižu donacije i iz ostalih krajeva naše zemlje, ali i iz sveta. Nedavno je stigla i uplata iz Australije. Stvarno je mnogo ljudi uz nas. Nadam se da će sve biti kako treba – priča Aleksijina mama Slobodanka.
Aleksija (10) je rođena sa dijagnozom spina bifida, urođenom deformacijom kičmenog stuba, gde su kičmena moždina i nervi nezaštićeni i izloženi stalnim kompresijama i povredama. Takođe, ima i razvojnu skoliozu od 73 odsto. Bez složene operacije, koja se mora obaviti što pre, Aleksijino srce i pluća mogu svakog trenutka da posustanu pod rotacionim krivljenjem kičmenog stuba. Staletovići nisu u mogućnosti da finansijaru troškove lečenja u Turskoj, koji iznose oko 50.000 (samo operacija). Ipak, dobra vest je da akcija prikupljanja novca ide odlično. Do sada je za lečenje ove desetogodišnjakinje prikupljeno blizu 48.000 evra. Nedostaje još tako malo. Svi oni koji žele da pomognu Staletovićima mogu to da učine uplatama na račun majke, ili da se jave redakciji „Vesti“.
Devojčica iz Berevca trenutno živi u strahu, jer rotaciono krivljenje kičme može da ima nepopravljive posledice po srce i pluća, odnosno život.
– Ona klinički izgleda odlično. Imala je period kada joj je mider pravio toliki problem, dok je bila na Banjici, da joj je jedna strana grudnog koša bila totalno nerazvijena, bukvalno zalepljena. Uveče nije mogla da diše, da spava. Tražili smo onda rešenje i našli ga u Banjaluci, gde se mider za te urođene skolioze pravi po drugačijem modelu. Tamo smo radili intervenciju, išli na preglede, kontrole, sve o našem trošku. Posle toga su usledile šrot vežbe u Novom Sadu, koje su joj mnogo pomogle. Međutim, taj mider više ne može da kontroliše vratni deo. I tu je problem. Kako raste, mider drži deo ispod pazuha, gornji deo ne može da kontroliše.
Rešenje za Aleksijin problem postoji.
– Mi smo 24. jula imali pregled u Turskoj, radila je nekoliko magnetnih rezonanci, četiri-pet skenera i trebalo je da zaseda konzilijum. Onda su nam 7. avgusta javili da je rešenje operacija. Kada sam pitala koliko imamo vremena, rekao mi je mesec-dva. To je bilo 7, a Aleksija se već 9. avgusta razbolela. Bila je deset dana pod antibiotikom, pa je nekoliko dana bila dobro, a onda je krenula alergija, iako nema bronhijalnu astmu, koristi lekove za astmu. Imala je gušenja, pa je bila pod pronizonom… Ono što je nama najbitnije jeste da imamo novac, kako bismo se javili klinici u Turskoj, da bi nam zakazali termin. Uz to, u tom trenutku ona mora da bude zdrava. Nadamo se da će uz Božju pomoć sve da bude kako treba.
Termin za operaciju u Turskoj još nije zakazan.
– Aleksija je u četvrtak dobila injekciju, koju su joj zbog čestih upala grla prepisali da primi za tri nedelje. Sada čekamo da nam jave kada idemo u Tursku. Kako Bog uredi, tako će biti – zaključuje Slobodanka.
Javio se sportista
Roditelje Gorana i Slobodanku, kao i sestru Jovanu (7) i brata Mihaila (4), greje i jedno obećanje:
– Javio se, preko prijatelja, jedan sportista, koji je želeo da ostane anoniman. Obećao je da će pomoći. Verujemo da će biti tako.
Borba počela u trudnoći
Da nešto nije u redu majka je saznala još u trudnoći.
– Bila sam u šestom mesecu trudnoće, kad su doktori na 4D videli skoliozu. Do tada je sve bilo normalno. Dali su mi dve nedelje da prekinem trudnoću. Od tada je krenula naša borba. Išli smo, „kopali“ na sve strane, obilazili lekare, klinike, kucali na sva vrata, kako bismo našli nekoga ko će nam dati malo nade.
