Japanski vojnici su tokom Drugog svetskog rata planirali da prilikom vojnih operacija protiv SSSR-a koriste biološko oružje. Međutim, posle kapitulacije Japana u avgustu 1945. godine pokušali su da unište dokaze, navodi se u dokumentu koji je prvi put objavila Federalna služba bezbednosti (FSB) Rusije.
U arhivskom materijalu je pronađen protokol saslušanja poslednjeg vrhovnog komandanta japanske Kvantunske vojske Otoza Jamade, koje je sprovedeno u periodu 1947-1949. godine tokom priprema za Habarovski proces japanskih ratnih zločinaca.
Krajem februara 1947. godine sovjetski tužitelj je na saslušanju pitao Jamadu o akcijama specijalnog odreda 731. Kvantunske vojske i o saradnji vojnog rukovodstva sa načelnikom ovog odreda, mikrobiologom, general-poručnikom Širom Išijem.
„Odred broj 731, na čelu sa generalom Ishijem, se meni direktno potčinjavao. Ovaj odred je radio na snabdevanju vodom Kvantunske vojske, dok je njom rukovodio general Kadzicuka, moj zamenik za sanitarni deo“, rekao je Jamada.
O razvoju biološkog oružja i njegovom ispitivanju na ljudima, kojim se bavio odred 731, Jamada je ćutao. Nakon toga je bivši komandant počeo i da gubi pamćenje.
„Komandovao sam Kvantunskom vojskom godinu dana i ne sećam se da su iz Tokija dolazile bilo kakve naredbe u vezi sa odredom 731“, rekao je on.
Na sličan način je odgovorio i na niz drugih pitanja, između ostalog i o tome kakva je mogao dejstva da vodi odred 731 protiv Crvene armije u avgustu 1945. godine.
Jamada je na saslušanju priznao da ga je Iši lično obaveštavao o dejstvima odreda 731, ali da se on ne seća šta mu je govorio.
Međutim, tokom naredne dve godine, kada su se prikupljali dokazi kojima je potvrđeno da je japanska vojska radila na razvoju biološkog oružja i da je Tokio planirao da ga primeni, tada se sećanje Jamade značajno poboljšalo. Na saslušanjima tokom 1949. godine detaljno je pričao o zločinima.
Jamada je saopštio da je postojao plan da se biološko oružje protiv SSSR-a ne koristi samo prilikom velikih vojnih sukoba, širenjem smrtonosnih mikroba iz aviona ili bombama koje su napravljene od bakterija, već i prilikom diverzija.
„Pored toga, u skladu sa uputstvom, obuku o diverzantskim akcijama su vodile obaveštajne jedinice vojske i jedinice Japanske vojne misije (JVM). Za pripremu plana diverzije protiv SSSR-a bila je zadužena Japanska vojna misija i obaveštajna služba štaba Kvantunske vojske“, dodao je on. JVM je obaveštajna služba koja je organizovana za rad u rejonima Dalekog istoka SSSR-a, a u Harbinu je rukovodila svim vojnim misijama i odredima.
Jamada je naveo da su avioni koji su pripadali odredu 731 bili korišćeni za ispitivanje biološkog oružja. Ovaj odred je pravio bombe koje su širile bakterije pomoću specijalnih aparata postavljenih na avionima.
„Na poligonu su se sprovodili eksperimenti za masovnu primenu biološkog oružja u uslovima rata. Za eksperimente su koristili ljude, jer bez toga nije bilo moguće odrediti efikasnost primene biološkog oružja“, saopštio je bivši glavnokomandujući.
Jamada se 1949. godine „setio“ zašto je on odmah posle stupanja SSSR-a u rat sa Japanom 9. avgusta 1945. godine naredio evakuaciju odreda 731 u Severnu Koreju i na taj način pokušao da izbriše tragove svojih postupaka.
„Uništavanje tajnih objekata, opreme i materijala 731. odreda i njegova evakuacija u Koreju se objašnjavaju činjenicom da nisam mogao da dozvolim da sovjetska vojska preuzme objekte, opremu i materijale, jer bi to značilo da bi protivnik dobio dokumenta o tome da je Japan pripremao biološko rat protiv SSSR-a. Pored toga, nisam mogao da dozvolim da odred preuzme i američka vojska“, pojasnio je Jamada.
U Berlinu je 27. septembra 1940. godine potpisan Trojni pakt između Japana, Nemačke i Italije, koji je omogućio formiranje jezgra agresivnih država. U Moskvi je 13. aprila 1941. godine potpisan sporazum o uzajamnoj neutralnosti SSSR-a i Japana i to je omogućilo da se na neko vreme obezbede istočne granice SSSR-a, ali nije uticalo na raspored snaga.
Tokom rata Japan je ostao saveznik Hitlerove Nemačke i nije odustajao od plana ratovanja protiv SSSR-a. Japan je imao za cilj da naruši postignute sporazume sa SSSR-om o neutralnosti, razrađujući planove vojnih dejstava i redovno je pravio diverzije.
Pripremajući se za rat protiv Sovjetskog Saveza, rukovodstvo Japana je gajilo veliku nadu u biološko oružje. U odredima 731 i 100 vršili su eksperimente u kojima su ljude zaražavali bakterijama kuge, antraksa, kolere, tifusa i gasnom gangrenom. Većina zaraženih je umirala u strašnim mukama. Nad onima koji prežive bi ponovo vršili eksperimente i oni bi na kraju umirali. Živim ljudima su vadili unutrašnje organe kako bi proučili kako se infekcija širi po organizmu.
Prema sećanjima saradnika odreda 731 ukupno je umrlo oko tri hiljade ljudi, a prema nekim drugim informacijama, čak njih deset hiljada je izgubilo život.
SSSR je 8. avgusta 1945. godine objavio rat Japanu, a već sledećeg dana je počela Dalekoistočna sovjetska kampanja koja je imala tri operacije: Mandžursku, Južnosahalinsku i Kurilsku.
Stupanje Sovjetskog Saveza u rat i uništavanje Kvantunske grupe odredili su bezuslovnu kapitulaciju Japana. Japanski car Hirohito je 15. avgusta objavio kapitulaciju, a 16. avgusta je vrhovni komandant Kvantunske vojske Otozo Jamada naredio vojsci da se preda. Japanska vlada je 2. septembra potpisala akt o kapitulaciji, što je ujedno i bio kraj Drugog svetskog rata.
Poslednja tačka u završetku Drugog svetskog rata bio je Habarovski proces. Tokom Habarovskog procesa 25-30. decembra 1949. godine vojni sud je razmatrao je slučaj kojim se japanska vojska optužuje za pripremu i upotrebu biološkog oružja. Tada je Jamada bio osuđen na 25 godina logora, što je najveća kazna u tadašnjem SSSR-u.
Širo Iši je izbegao kaznu, jer su ga 1945. godine Amerikanci sakrili i nakon toga je radio i za njih. Umro je 1959. godine u Japanu.
