Stejt department je objavio je izveštaj o slobodi veroispovesti na Kosovu i Metohiji za 2018. godinu.
Nepoštovanja imovinskih prava Srpske pravoslavne crkve, diskriminacija vernih muslimana pri zapošljavanju i oslobađanje optužbi imama osumnjičenih za raspirivanje verske i etničke mržnje neke su od tema koje su se našle u izveštaju Stejt departmenta, prenosi portal KoSSev.
Kosovski Zakon o verskim slobodama prepoznaje tri hrišćanske zajednice na Kosovu, pravoslavnu, katoličku i protestantsku.
U ovogodišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, manastir Visoki Dečani i generalno položaj SPC opisuju se kroz konkretne primere kršenja zakona, ali i onemogućavanje sprovođenja verskih obreda.
U izveštaju se navodi nepoštovanje odluke kosovskog Ustavnog suda o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24 ha zemljišta u istoimenoj opštini uz navode da vlada Kosova nije preispitala odgovornost gradonačelnika Dečana Baškima Ramosaja, zbog nesprovođenja ove odluke.
Isto tako, u izveštaju se našla i odluka opštine Dečani da uprkos striktnim zabranama o gradnji u Zakonu o specijalnim zaštićenim zonama, ipak nastavi izgradnju puta u zaštićenoj zoni oko srednjovekovnog manastira pod zaštitom UNESCO-a, Visokih Dečana. Pojašnjeno je da je pravno tumačenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama prema kom izgradnja ovog puta nije legalna dala i EU i OEBS, ali da se ovom tumačenju suprotstavlja Kancelarija kosovskog premijera.
Još jedan problem vlasništva SPC ogleda se i u odbijanju centralnih vlasti da SPC izda dozvolu za rekonstrukciju crkve Sv. Nikole u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Obrazloženje kosovskog Ministarstva kulture za ovakvu odluku je da SPC nije navedena kao pravni vlasnik ovog objekta u zvaničnim dokumentima Vlade Kosova. Crkva Sv. Nikole u Prizrenu, oštećena je tokom martovskog pogroma 2004.
Specijalne zaštićene zone, tiču se i teme bezbednosti, kako Stejt Department navodi, objekti u zakonom označenim SZZ su pod 24-časovnom zaštitom policije, dok verski objekti SPC van ovih zona koji ne uživaju policijsku zaštitu, neretko postaju mete pljački i vandalizma.
Izveštaj beleži i nekoliko konkretnih bezbednosnih incidenata i to napad kamenicama na pravoslavne vernike u selu Petrič u regionu Peći koji se desio 28. maja; zatim, napad na pravoslavnog sveštenika i njegovu porodicu u Istoku 30. maja prošle godine; napad kamenicama na pravoslavne hodočasnike u Istoku 21. oktobra; protest grupe Albanaca u Peći 6. januara ove godina koji je održan uprkos činjenici da su Srbi iz Đakovice otkazali posetu lokalnoj crkvi, a tokom kog su četiri vremešne monahinje bile zarobljene u manastiru u kom zbog blokade nije služena Sveta Liturgija.
Kako se navodi, u većini ovih slučajeva, privedeni su osumnjičeni ali optužnice nisu podignute ni protiv jedne osobe i to usled nedostatka dokaza.
Za razliku od Srpske pravoslavne crkve koja ima brojne probleme pri dokazivanju vlasništva, Katoličkoj crkvi je potvrđeno vlasništvo nad zemljom u okolini katedrale Majke Tereze koju je potraživala opština Priština. Osnovni sud u Prištini, a potom i Apelacioni sud, potvrdili su vlasništvo Katoličke crkve nad 7.500 kvadratnih metara zemlje.
Kosovska protestantska jevanđeljska crkva se žalila na Kosovsku carinu, za koju navodi da zahteva od ove verske zajednice da plati kazne zbog navodne zloupotrebe uvoza robe bez poreza. Carina navodi da je ova verska zajednica uvezla korišćenu odeću koju je kasnije prodavala za profit čime su, kako tvrde iz carine, prekršili carinske protokole, navodi se u izveštaju.
