Procedura za izmenu Ustava odmakla je od početne faze pošto su više puta probijeni rokovi, postavljeni u okviru pregovora sa EU. Skupštinski odbor za ustavna pitanja usvojio je nacrte ustavnih amandmana i ustavnog zakona, a oni će se naći na javnoj raspravi sledeće nedelje.
Predloženo je pet velikih promena koje će izmeniti način rada pravosuđa.
Konačno se zna i šta se menja: ne samo u odnosu na aktuelni Ustav, već i Nacrt ustavnih amandmana iz 2018. godine. U Srbiju uskoro dolazi i predsednik Venecijanske komisije, sa kojom je koordiniran rad na izmeni najvišeg pravnog akta, prenosi RTS.
Vladan Petrov, član Radne grupe za izradu akta o promeni Ustava i profesor ustavnog prava, ističe da je uvažen zahtev koji je dolazio i od Evrope i od struke, a to je da se izvršna i zakonodavna vlast povuku iz tela koja će birati sudije.
– Način izbora sudija je ono što se suštinski menja, jer sudije više neće biti birane u Narodnoj skupštini, već će to uvek činiti Visoki savet sudstva koji je sada sastavljen na suštinski drugačiji način – rekao je Petrov.
To znači da u izboru sudija više ne učestvuju ministar pravde, predsednik Skupštinskog Odbora za pravosuđe, ali ni predsednik vrhovnog Kasacionog suda, koji će se zvati kao nekad – Vrhovni sud.
– Još jedna važna stvar je što se garantuje apsolutna stalnost sudijske funkcije, ukida se probni mandat sudija na tri godine, što je smatrano jednim od najvećih nedostataka važećeg Ustava. Kategorički tvrdim, Ustav garantuje apsolutnu stalnost sudijske funkcije, što znači da reizbora ni po Ustavu ne može biti – dodao je profesor Petrov.
Kada je reč o javnom tužilaštvu, dve su promene: neće više biti zamenika javnih tužilaca. Neće ni, kao do sada, javne tužioce birati Skupština na predlog Vlade, već će to činiti Visoki savet tužilaca.
– Jedan nedostatak je način izbora pet istaknutih pravnika za članova Visokog saveta sudstva, i drugi je većina za donošenje glasova u Savet od osam u svakom slučaju. Mislimo da bi on mogao da bude otklonjen time što bi bio stavljen u zakon. Ako ostane u Ustavu, onda će to biti problem, jer ćemo dolaziti ili do blokade tog tela, pa ono praktično neće postojati ili ćemo napraviti jednu trgovačku atmosferu – rekla je Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
Primedba struke jeste da je nedelju dana malo za javnu raspravu i upoznavanje sa tekstom. Propuštena je, kažu, prilika za promenu Ustava i u drugim oblastima.
– Zadatak da se Ustav menja u delu pravosuđa jeste postavljen kroz proces evrointegracija. Međutim, podsetimo, Ustav iz 2006. godine je komentarisala i Venecijanska komisija i mnoge druge odredbe pored ovih, ovo je bila odlična prilika da se o tim kritikama raspravlja i da se promeni Ustav na sveobuhvatan način – istakla je Katarina Golubović iz JUKOM-a.
Da bi promene bile usvojene, neophodna je dvotrećinska većina u Skupštini, referendum, pa tek onda sledi izmena Ustava. I sve to do kraja godine. Srbija je do sada 13 puta menjala Ustav. Poslednji put 2006. zbog razlaza Srbije i Crne Gore. Sada zbog obaveze da domaće zakonodavstvo uskladi sa evropskim.
