Iako je stopa nezaposlenosti u decembru 2023. godine ostala nepromenjena, na 3,9 odsto, podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS) otkrivaju da je više od 65.000 radnih mesta izgubljeno tokom meseca, što je najveći pad radnih mesta od 1993. izuzimajući period zatvaranja u vreme kovida.
U vreme kovida više od 122.000 Australijanaca izgubilo je posao tokom karantina u Novom Južnom Velsu, Viktoriji i ACT-u u septembru 2021. Rekordan broj izgubljenih poslova bio je nešto više od 584.000 u aprilu 2020. tokom nacionalnog karantina.
Pre kovida, u februar 1993. godine, za vreme recesije, zaposlenost je pala za skoro 69.000 radnih mesta u jednom mesecu.
Međutim, stanovništvo Australije je tada bilo mnogo manje, pa je, proporcionalno gledano, to bio mnogo veći pad zaposlenosti nego u decembru 2023.
Da situacija bude još gora, pad zaposlenosti bio je u potpunosti izazvan gubitkom posla sa punim radnim vremenom.
Tako, podaci pokazuju da je u decembru 2023. bilo 106.600 poslova sa punim radnim vremenom manje u odnosu na novembar, s tim da je bilo dodatnih 41.400 ljudi koji su bili zaposleni sa skraćenim radnim vremenom.
To je izazvalo i pad od 0,5 odsto u broju radnih sati prošlog meseca.
Sem toga, došlo je i do pada stope učešća, odnosno, udeo Australijanaca starijih od 15 godina, koji rade ili aktivno traže posao je pao sa 67,3 na 66,8 odsto.
Prema rečima, više ekonomistkinje ANZ-a, Adelajd Timbrel postepeni porast nezaposlenosti je upravo ono čemu se Banka državnih rezervi (RBA) nada, te da bi ove brojke trebale da budu dobra vest za RBA.
– Pad zaposlenosti i prelazak na rad sa skraćenim radnim vremenom nam govori da će prosečno domaćinstvo imati manje prihode ili će pažljivije razmišljaju o svom novcu. Međutim, to u velikoj meri pogađa ekonomiju. RBA povećanjem kamatnih stopa pokušava da uspori privredu, a kada je veća verovatnoća da će ljudi raditi pola radnog vremena ili pažljivije razmišljati o svojoj potrošnji, to će svakako usporiti i ekonomsku aktivnost i inflaciju – istakla je ekonomistkinja.
