Otkako je posle Drugog svetskog rata počelo doseljavanje srpskih emigranata u Kanberu, rodila se i neprestano rasla želja za organizovanim životom zajednice u glavnom gradu Australije. Urođena ljubav prema sportu, a naročito fudbalu, od prvih dana vukli su novopridošle Srbe ka formiranju kluba oko kojeg će se okupljati.
Kad je 1955. grupa entuzijasta u kojoj su, između ostalih, bili Borivoje Petković, Slavoljub Nakarić, Voja Jovanović, Dragoljub Kocić, Gvozden Bralović, Branko Radivojević i drugi, formirala FK Balkan, počelo je smenjivanje srpskih fudbalskih klubova kao na traci. I skoro svi su kao po pravilu bili kratkog daha: najpre Morava, koja je ubrzo postala St. Džordž Srbija (pod ovim imenom klub je stekao veliku popularnost u zajednici), sve dok se klub nije preselio pod okrilje Srpskog kulturnog centra Sveti Sava i postao – Moson Srbija.
Čvrsti temelji
Sredinom sedamdesetih je u naselju Farer, pri tek sagrađenoj Crkvi sveti Sava, formiran FK Šumadija, koji je kasnije promenio ime u Farer Srbija, a poslednji u nizu pokušaja da se napravi stabilan klub bio je Kanbera Junajted, koji je posle kraćeg postojanja ugašen 1990.
Dve godine kasnije osnovani su Beli orlovi, ispostaviće se prvi srpski fudbalski klub u australijskoj prestonici koji je nastao na pouzdanim temeljima, otpornim na potrese, krize, pa čak i nepravde koje su Orlovi i te kako osetili kroz 28 godina svog postojanja.
Godinu dana po osnivanju Beli orlovi su postali članovi lokalne druge lige Kanbere i okoline. Ekipa je bila sastavljena od fudbalera sa iskustvom, ali i izuzetno mladih igrača koji su bili talentovani i puni entuzijazma. Oba tima Orlova su se već u prvoj sezoni okitila šampionskim titulama: prvi tim je osvojio Drugu diviziju ACT, a rezervni tim rang Četvrte lige. U toj sezoni bilo je i ubedljivih pobeda od 9:1, čime je potvrđen kvalitet i krunisan plasman u Prvu ligu Kanbere.
Mladost i iskustvo
Već u prvoj sezoni kvalitetnijeg ranga takmičenja Orlovi su nastavili s uspesima. I ovog puta je kombinacija iskustva i mladosti bila dobitna i osvojena je titula i u Prvoj ligi.
Let ka novim uspesima i pohod na trofeje počeo je 2000. godine. Osvojena je titula premijera lige (u finalu Čempionšipa poraz od ANU 1:0) i Orlovi stiču pravo ulaska u Pemijer ligu Kanbere. Međutim, kako je u to vreme došlo do značajnih promena u sistemu takmičenja, srpski klub nije primljen u elitno društvo što je značajno uticalo da se šampionski tim jednostavno raspadne.
Sledeće dve sezone bile su prosečne, ali 2003. godina označava početak najuspešnije decenije u istoriji i jedne od najvećih dominacija jedne ekipe u australijskim državnim ligama.
Osnivači
Bele orlove iz Kanbere osnovala je grupa srpskih zaljubljenika u fudbal 1992. godine. U toj grupi entuzijasta koji su postavili temelje ovog uspešnog kluba bili su Branko Ivanović, Ratko Banjac, Zoran Jovanović, Sreten Matić, Lepomir Miladinović, Radisav Petrović, Nedeljko Rokvić, Stojan Stojanović, Milan Kecman i Branko Jevtović.
Zanimljivo, Branko Jevtović koji se nešto ranije iz Melburna preselio u Kanberu, bio je davne 1963. među osnivačima još jednog srpskog kluba – tadašnje Karlton Srbije, a današnjeg Ričmonda. Uprkos nešto nižem rastu, Branko je u mlađim danima bio i odličan golman.
Vreme krize
Posle impresivnih uspeha na samom početku svog bitisanja, klub je napustio određeni broj iskusnih prvotimaca koji su rešili da završe s aktivnim bavljenjem fudbalom, a nekoliko dobrih igrača je promenilo sredinu.
Preko noći, seniorski tim Belih orlova pretvorio se praktično u juniorski sastav i sledećih nekoliko sezona klub nije mogao da ponovi rezultate iz prvih godina. Međutim, ovaj period je poslužio da se stekne baza za kasniji povratak na staze stare slave.
