Patrijarh srpski Irinej rekao je da je za Kosovo i Metohiju izuzetno vezan i da je proveo tamo 18 godina života, i naglasio je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uhvatio u koštac sa mnogobrojnim problemima Kosova i Metohije i pokazao kao odgovoran državnik po mnogim nacionalnim pitanjima.
Patrijarh je istakao da su sud o Vučićevom radu dali građani na izborima.
Srpski patrijarh u godini u kojoj Srpska pravoslavna obeležava stogodišnjicu svoje obnove napunio je 90 godina. Na osnovu svog bogatog životnog, monaškog, arhijerejskog i patrijaršijske iskustva poručuje da moramo da se držimo svojih korena, ali i da čuvamo veru i tradiciju. Njegovoj svetosti u mislima neprekidno je Kosovo i Metohija, a posebno Srbi koji su morali da tamo ostave domove i imovinu.
Srbija želi dobre veze sa svima ali stiče se utisak da smo između “čekića i nakovnja”, Zapadu smeta naša bliskost sa Rusijom i sve češće nas prekoravaju zbog ekonomskih veza sa Kinom. Imamo li dovoljno snage da sačuvamo prijatelje i ostanemo svoji?
– Mi smo kao narod već navikli da budemo između istoka i zapada. Istorija nas uči da smo često bili poligon sukoba i da smo zbog toga platili visoku cenu. Imam utisak da smo danas spremni da budemo čvrst i stabilan most između istoka i zapada.I jednoj i drugoj strani verovatno će biti potrebno vreme dok se ne uvere da možemo svima biti pouzdani partner i prijatelj. Pritom ostaćemo dosledni svojim korenima i tradiciji. Mi smo mali narod bez osvajačkih ambicija ali volimo slobodu i pravdu više od svega.
Kosovo i Metohija je alfa i omega srpske i unutrašnje i spoljne politike. S obzirom na odnos snaga u svetu mislite li da postoje uslovi da se ovo pitanje primakne svom rešenju. Kako bi po vama ono trebalo da izgleda?
– Na Kosovu i Metohiji sam proveo veliki deo svog života, u Prizrenskoj bogosloviji sam bio đak zatim profesor i rektor. Kada sam prvi put došao u Prizren tamo je živelo oko 16.000 Srba. Koliko je danas tamo Srba? Uvek sam govorio da u rešenju problema na Kosovu i Metohiji prvi uslov treba da bude bezbedan povratak oko 250.000 Srba proteranih u periodu od 1999. do 2004. godine. Međunarodna zajednica treba da pomogne najpre po tom pitanju pa tek onda da organizuje razgovore o drugim temama.
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno ponavlja da neće prihvatiti nijedan plan po kome će sve da izgubi i ništa da ne dobije za uzvrat, deo javnosti stalno upozorava na moguću izdaju nacionalnih interesa.
– Tačno već osam godina slušamo kako ”sprema izdaju” Kosova i Metohije. Postavljam samo pitanje da li ima smisla unapred osuditi čoveka za nešto što nije učinio samo zato što neki smatraju da će učiniti.
Koliko je po vašem mišljenju sporazum iz Vašingtona dobar put da Srbi i Albanci postignu kompromis? Verujete li u iskrenost SAD da pomogne u ovom procesu?
– Naš narod je u mnogim prilikama posvedočio prijateljski odnos prema Sjedinjenim Američkim Državama. Pogledajte koliko je tamo Srba koji su svojim znanjem i radom doprineli razvoju Amerike, a to čine i danas. Još uvek se pitam čime smo zaslužili da nas bombarduju 1999. godine? Oni su velika politička, ekonomska i vojna sila koja je do sada bila isključivo na strani Albanaca. Mislim da treba prepustiti Srbima i Albancima da se sami oko svega dogovore bez nametanje “rešenja” u korist samo jednog naroda. U tom pogledu SAD mogu odigrati veliku i istorijsku ulogu.
