Mozak modernog čoveka mlađi je nego što se dosad pretpostavljalo i razvio se verovatno pre milion i po godina, odnosno nakon što su se ljudi uspravili na dve noge, tvrde naučnici.
Naši najstariji preci iz roda Homo, grupe kojoj pripadaju i moderni ljudi, pojavili su se na kopnu pre 2,5 milijona godina s primitivnim majmunolikim mozgovima otprilike upola manjim nego što su kod današnjih ljudi.
Kada se tačno i gde mozak razvio u ovo što nas čini ljudima? Na to pitanje naučnici pokušavaju da nađu odgovor otkako postoji priča o poreklu čoveka.
– Pretpostavljalo se da se moderni mozak razvio na samome početku postojanja roda Homo, dakle pre otprilike 2,5 miliona godina – rekao je paleoantropolog s ciriškog univerziteta Kristof Colikofer, jedan od autora studije objavljene u časopisu Science.
Colikofer i njegova koleginica Marsia Ponče de Leon proučavali su fosilizovane lobanje iz Afrike, Gruzije i s ostva Java i otkrili da se ta evolucija mozga desila mnogo kasnije, pre između 1,7 i 1,5 miliona godina.
Veliko iznenađenje
Pošto se mozgovi ne mogu fosilizovati, jedini način da se ustanovi njihov razvoj je proučavanje tragova koje su ostavili u lobanji. Naučnici su zato napravili virtualni endokast, odlivak mozga, popunjen onime što je davno bilo u lobanjama.
Kod ljudi je Brocino područje, frontalni deo mozga koji upravlja govorom, puno veći nego odgovarajući deo mozga velikih čovekolikih majmuna, rekao je Colikofer. Proširenje tog područja rezultiralo je pomeranjem svega što se nalazi iza.
Proučavajući lobanje iz Afrike naučnici su utvrdili da su uzorci stari oko 1,7 miliona godina još uvek imali čeoni režanj karakterističan za čovekolike majmune.
