Treći od rimskih careva, Kaligula, formalno poznat kao Gaj Cezar Avgust Germanik, tokom svoje četvorogodišnje vladavine (37-41. n.e.) bio je poznat po rasipništvu i okrutnim pokoljima koji ne mogu da se mere čak ni sa onima njegovog zloglasnog nećaka Nerona. Sin velikog vojskovođe, izbegao je porodične intrige i preuzeo presto, ali su ga lični ekscesi doveli do toga da postane prvi rimski car koji je ubijen.
Ali, postoje neke stvari koje niste znali o njemu. Njegov život je uvek intrigirao i bio interesantan za proučavanje, a u nastavku teksta saznajte da li je stvarno bio toliko „lud“ i okrutan, ali i kako je dobio ime Kaligula.
1. Kaligula nije bilo njegovo pravo ime
I u rimsko doba, roditelji su voleli sa ponosom da oblače svoje potomstvo u delove vojničke opreme koju su nosili odrasli. Kada je uvaženi general Germanik poveo svog sina Gaja u pohod, dečak je nosio vojničku obuću, ili kalige, u njegovoj veličini. (Neki naučnici misle da je Germanikova supruga Agripina, unuka cara Avgusta, odabrala odeću da naglasi carski pedigre svoje porodice.) Germanikove trupe su, bilo s ljubavlju ili podrugljivo, nazvale dečaka „Kaligula“, što znači „male čizme“ ili „čizmice“. Nadimak mu je ostao, a Gaj ga je navodno mrzeo.
2. Kaligulina majka je bila poprilično ‘nezgodna’ osoba
Dok je odrastala, Agripina Starija je imala bliske odnose sa svojim dedom, carem Avgustom, koji je lično nadgledao njeno obrazovanje. Nakon što se udala za Germanika, prkosila je tradiciji prateći ga u njegovim vojnim pohodima na Germaniju, pod izgovorom da je savetnik i diplomata. Kada je Germanik umro pod sumnjivim okolnostima, Agripina je hrabro optužila jednog od njegovih rivala da ga je otrovao. Kako je bila istaknuta ličnost u političkim krugovima, takođe je govorila protiv Avgustovog naslednika Tiberija, kog je mrzela. Zbog takvih priča je bila bičevana, navodno dok nije izgubila oko. Zatim se izgladnjivala dok je bila u zatvoru, četiri godine pre nego što je njen sin Kaligula došao na vlast.
3. Izveštaji o Kaligulinom incestu bili su preuveličani
Svetonije je prvi objavio tvrdnje da je Kaligula počinio incest sa svoje tri sestre. Rimski istoričar je dodao da su se ti susreti dešavali čak i tokom banketa, dok su se gosti i Kaligulina žena okupljali okolo. Međutim, Svetonije je napisao „Živote Cezara“ 121. n.e., 80 godina nakon što su Kaligulu u 28. godini ubili članovi Pretorijanske garde.
Raniji hroničari koji su zapravo živeli u vreme Kaliguline vladavine, kao što su Seneka i Filon, ne pominju ovakvo ponašanje uprkos tome što su oštro kritikovali cara.
4. Kaligula možda nije izgradio čuveni plutajući most, ali je imao barže za uživanje u jezeru Nemi
Prema Svetoniju, rasipnički nastrojen Kaligula je navodno jednom konstruisao privremeni plutajući most preko zaliva Baia samo da bi mogao trijumfalno da jaše s jednog kraja na drugi, ali kako on nikada nije realizovan, većina istoričara ga odbacuje kao mit.
Međutim, dokazi o carevom ekstravagantnom načinu života pojavili su se na jezeru Nemi, gde su radnici – kasnih 1920-ih i ranih 1930-ih – otkrili dve ogromne barže za razonodu koje su bile ukrašene mermerom, mozaičkim podovima i statuama. Na jednoj od olupina pisalo je „Imovina Gaja Cezara Avgusta Germanika“. Olupine su u velikoj meri uništene u požaru koji je izbio 1944. godine.
5. Kaligula je pokrenuo osvajanje Britanije
Kaligula je zapamćen kao sebičan i hirovit vladar čija je nesposobnost oslabila Rimsko carstvo tokom njegove četvorogodišnje vladavine. Ali, ako su njegove liderske veštine bile tako slabe, naučnici se pitaju, kako su za vreme njegove vladavine Rimljani uspeli da pripoje nove provincije, da prošire državu na zapad i naprave izvodljiv plan za osvajanje Britanije? Iako Kaligula nije stigao dalje od Lamanša, njegove pripreme za invaziju omogućile su Klaudiju da započne uspešno rimsko osvajanje Britanije 43. n.e.
6. Da li je Kaligula zaista bio lud?
Mnogi istoričari odbacuju pretpostavku da je Kaligula maltretirao stanovnike Rima svojim neobuzdanim ludilom, da je razgovarao sa Mesecom, naređivao bezrazložna pogubljenja i pokušavao napravi konzula od svog konja. Kao prvo, njegove kolege iz Senata bi ga verovatno sklonile sa vlasti zbog takvog ponašanja.
Ali pod pretpostavkom da je ogorčeni car bio lud, kako hroničari opisuju, neki naučnici sugerišu da je u stvari verovatno bolovao od — epilepsije temporalnog režnja, hipertireoze ili Vilsonove bolesti, naslednog poremećaja koji može izazvati mentalnu nestabilnost.
