Naučnici najavljuju da će Mesec u sredu 13. jula biti najbliži planeti Zemlji u celoj 2022. godini. Tom prilikom udaljenost između njih će iznositi „samo“ 357.264 km. Dok će svega 9 sati i 38 minuta kasnije, on biti pun.
Iako pun Mesec u teoriji traje samo jedan trenutak – neprimetan za onoga ko nebo posmatra golim okom, zbog veličine, i skoro pun Mesec se sa Zemlje vidi kao pun. Zbog toga, ljubitelje astronomije vole da izađu napolje i posmatraju ovaj fenomen poznat i kao supermesec.
Kako nastaje supermesec?
Dok kruži oko Zemlje mesec prolazi kroz faze koje se određuju njegovim položajem u odnosu na Zemlju i Sunce. Kada se Mesec, Zemlja i Sunce nađu u ravni tako da je Zemlja u sredini – odnosno Mesec i Sunce budu na suprotnim stranama u odnosu na Zemlju, vidimo pun Mesec.
Najudaljenija tačka ove elipse naziva se apogej i u proseku je udaljena oko 405.500 kilometara od Zemlje. Najbliža tačka je perigej, i u proseku se nalazi na oko 360.000 kilometara od Zemlje. Svakog meseca, Mesec dostiže svoj apogej i perigej.
Pun Mesec može da se pojavi u bilo kojoj tački duž te eliptične putanje, ali kada se pun Mesec dogodi na ili blizu perigeja, izgleda nešto veći i svetliji od tipičnog punog meseca. Tada se on naziva supermesec.
Da li supermesec sija jače?
Naučnici često navode da ovaj mesec ima za 30 odsto veće svetlosne vrednosti. Iako će mnogi očekivati da pod njegovim svetlom vide inače mračnu ulicu dok se kući vraćaju iz izlaska, u praksi to baš i nije tako.
Ova mera količine svetlosti po jedinici površine u stvari znači da će se osvetljenost povećati za 0,28 magnituda. Drugim rečima, za stanovnika planete koji ne posmatraju fenomen teleskopom ovo povećanje je neprimetno.
Da li varira u veličini?
Misterija osvetljenja je rešena, a šta se dešava sa uvećanjem Meseca? Nauka tvrdi da se on u ovim prilikama može činiti i za 14 odsto veći u prečniku od najmanjeg punog Meseca. Ipak, iako će on zaista u sredu 13. jula biti „najveći“ u 2022. godini, varijacije u njegovoj udaljenosti nisu očigledne kada se direktno posmatraju.
Jer kako naučnici tvrde, postoji nešto što se naziva „mesečeva iluzija“, što podrazumeva izgled veći od uobičajenog u trenutku kada Mesec raste ili zalazi. Tom prilikom on će izgledati veći od uobičajenog, ali to je samo iluzija koja nas obmanjuje.
Čudima nikad kraja
Naučnici tvrde da će se sutrašni supermesec poklopiti sa još jednim fenomenom koji će se dogoditi ove nedelje, a to je dramatično visok raspon plima i oseka. Ove ekstremne plime su poznate i pod imenom perigejska prolećna klima.
Oni ističu da se plime javljaju svakog meseca. U periodima kada Mesec i Sunce zajedno formiraju liniju sa Zemljom, tako da se njihovi efekti sabiraju i dovode do pojave povlačenja ili podizanja mora.
Koliko godišnje može da ih bude?
Pošto se pun Mesec kvalifikuje kao supermesec ako je njegova udaljenost od Zemlje jednaka ili veća od 90 odsto udaljenosti od apogeja do perigeja – ispostavilo se da svake godine može biti i više od jednog.
Stoga, ako se pogleda veb stranica pezionisanog Nasinog astronoma dr Freda Espenaka – spisak svih supermeseca počevši od 2000. pa sve do 2100. godine – uočava se da će se u nekim godinama uočiti njih tri, četiri a u nekim slučajevima čak i pet.
