Uticaj krize u Ukrajini i sankcija uvedenih Rusiji već se oseća širom sveta, pa i u Australiji.
U poslednje dve sedmice svedoci smo konstantnog rasta cena goriva na pumpama, a litar bezolovnog od 98 oktana već je dostigao 2,45 dolara u mnogim delovima Sidneja i Adelajda, kao i u pojedinim centralnim predgrađima Perta, Brizbejna, Darvina i Hobarta.
Od glavnih gradova australijskih država i teritorije, nešto niže cene su u Kanberi i Melburnu, gde se gorivo od 98 oktana može kupiti za 2,20.
Rast cena nafte i derivata uticaće i na cene prevoza roba, a samim tim na mnoge proizvode, što neminovno vodi ka rastu inflacije.
To je potvrdio guverner Banke državnih rezervi (RBA) Filip Lou, koji je upozorio da će „ruska invazija na Ukrajinu izazvati novi talas inflacije širom sveta“.
On je upozorio da bi psihološki uticaj rasta cena mogao da promeni očekivanja ljudi o tome koliko će inflacija biti visoka u budućnosti.
Prema njegovim rečima, ovo je „pitanje od kritičnog značaja“, jer ako ljudi počnu da veruju u to da će cene nastaviti da rastu, to bi moglo da stvori veliki izazov za sposobnost banaka da drže inflaciju pod kontrolom.
– Rat u Ukrajini i sankcije Rusiji stvorili su novi šok u snabdevanju koji gura cene naviše, posebno cene roba – rekao je dr Lou na Poslovnom samitu Australijskog finansijskog pregleda (AFR).
Kako je istakao guverner, novi šok u lancu snabdevanja produžiće period inflacije iznad onoga što su centralne banke postavile kao cilj.
Drugim rečima, postoji opasnost da psihologija niske inflacije, koja je karakterisala mnoge napredne ekonomije u poslednje dve decenije, sada naglo počne da se menja, objasnio je Lou.
Ipak, inflaciona očekivanja mnogih u Australiji – uključujući potrošače, sindikalne zvaničnike i tržišne ekonomiste – već su porasla pre izbijanja krize u Ukrajini.
Rast cena sirovina će dovesti i do usporavanja ekonomskih aktivnosti, pre svega u Evropi, ali će se odraziti i na Australiju. Ipak, trenutni uticaj na australijsku ekonomiju će, prema rečima guvernera, biti drugačiji u odnosu na Evropu, jer Australija izvozi većinu roba kojima počinju da rastu cene.
To znači da će uslovi trgovine rasti u narednim mesecima, što će se direktno odraziti na jačanje nacionalnog dohotka, veće profite kompanija koje se bave resursima i na veći poreski prihod države.
Međutim, ovakve prilike neće biti dobre za potrošače, koji će i te kako osetiti rast cena nafte, gasa, a samim tim i mnogih roba, upozorava Lou.
– Ovo će “pojesti“ kućne budžete, povećaće troškove mnogih preduzeća i smanjiće potrošnju u nekim oblastima – kaže guverner RBA.
Dr Lou je rekao da će na sledećoj sednici odbora Banke državnih rezervi morati da se razgovara o promenjenim globalnim okolnostima, jer su rizici od inflacije sada „sigurno značajno povećani“.
– Ukupna inflacija u Australiji će biti veća od planirane. Mislim da će imati broj koji počinje s četvorkom već tokom ove godine, kako cene nafte bude rasle. Pitanje koje nas muči jeste da li je ovo privremeno povećanje nivoa cena ili je u pitanju period stalnog povećanja – istakao je guverner.
Takođe, sasvim je jasno da će lančana reakcija izazvana rastom cena na globalnom nivou, vrlo brzo dovesti do povećanja referentne kamatne stope u Australiji, koja je kao „čuvar ekonomije“ već dugo prikovana na rekordno niskih 0,1 odsto.
Najave ekonomskih stručnjaka iz januara, da će kamatna stopa za gotovinu početi da raste u drugoj polovini ove godine, a ne tek 2024. kako je najavljivao RBA, sada će se po svemu sudeći i obistiniti.
To će za sobom povući i dalji rast kamatnih stopa na bankarske kredite, što će ne samo zaustaviti rast tržišta nekretnina u Australiji, već će uticati i na pad cena kuća i stanova u bliskoj budućnosti.
– Vrlo je verovatno da će cilj koji smo postavili za kamatnu stopu na gotovinu, biti promenjen i povećan kasnije ove godine – potvrdio je Lou.
Poplave dižu cene voća i povrća
Dodatni problem za Ozi ekonomiju ove godine predstavljaće i katastrofalne poplave koje su u protekle tri sedmice pričinile ogromnu štetu u delovima Kvinslenda i NSW.
I to ne samo zbog uništene imovine i infrastrukture za čiji će oporavak biti potrebne milijarde dolara, već i zbog uticaja na poljoprivredu i stočarstvo.
– Poplave će imati negativan uticaj na cene ove godine. Skočiće pre svega cene voća i povrća, a dodatno će uticati poremećen i usporen lanac snabdevanja što će teško pogoditi naročito oblasti u razvoju – najavio je guverner Lou.
Potrošači sve nervozniji
Raspoloženje potrošača u Australiji prvi put je dospelo u negativnu zonu, još od septembra 2020, pokazuje najnovije istraživanje Instituta Vestpek-Melburn.
Prema objavljenom ispitivanju javnog mnenja, potrošači postaju sve nervozniji zbog ekonomskih izgleda za narednih 12 meseci, ali i za narednih pet godina.
Ekonomski stručnjaci kažu da je averzija prema riziku postala čvrsto ukorenjena i da više od polovine ispitanika smatra da je najmudriji potez držati ušteđevinu u bankovnim depozitima ili otplaćivati dugove.
