Godišnja stopa inflacije porasla je u avgustu na 5,2 odsto sa 4,9 odsto, a Australijski biro za statistiku (ABS) je objavio da su stanovanje, transport, hrana i osiguranje bili najznačajniji pokretači povećanja cena.
Kalam Pikering, APAC ekonomista na globalnom sajtu za zapošljavanje Indeed, rekao je da još uvek ne očekuje da će Banka državnih rezervi (RBA) ponovo podići kamatne stope ove godine, iako drugi ekonomisti misle da ta mogućnost postoji.
– To što cene tako brzo rastu u segmentu stanovanja, transporta, hrane i pića ostaje zabrinjavajuće i sugeriše da rast troškova života ostaje akutan za mnoge Australijance – rekao je Pikering.
Visoke i rastuće cene goriva su bile jedan od najznačajnijih faktora povećanja cena u privredi i doprinele su ukupnom rastu troškova transporta, a mogle bi da se „preliju“ i na lance snabdevanja u narednim mesecima.
Na mesečnom nivou, cene goriva su u avgustu skočile 9,1 odsto, a godišnja stopa rasta cena goriva skočila je na 13,9 odsto.
Pored povećanja cena goriva i osiguranja, podaci ABS-a pokazuju da domaćinstva, takođe, moraju da apsorbuju više cene hrane i rastuće kirije.
Istina, prema podacima ABS-a, dok su cene nekih namirnica primetno poskupele, cene voća i povrća su pale. Najveći doprinos rastu cena hrane dali su hrana za poneti (+6,9 odsto), hleb i proizvodi od žitarica (+10,4 odsto), i mlečni i srodni proizvodi (+10,1 odsto). Godišnje cene voća i povrća ponovo su pale prošlog meseca (-8,3 odsto) uz poboljšane vremenske uslove koji su doveli do povećanja ponude.
Cene osiguranja sada rastu po godišnjoj stopi od 14,7 odsto, sa 14,2 odsto u julu. Veći troškovi reosiguranja i osiguranje od prirodnih katastrofa doveli su do povećanja premija za osiguranje kuća, kućnog sadržaja i motornih vozila.
Cene zakupa porasle po godišnjoj stopi od 7,8 odsto, sa 7,6 odsto u julu, odražavajući snažnu potražnju za nekretninama za iznajmljivanje i nedovoljan broj stanova u ponudi.
Inače, ovo je prvi put od aprila da je mesečni indikator inflacije porastao. Kako su ekonomisti očekivali povećanje inflacije prošlog meseca, avgustovski rast ih nije iznenadio.
Prema njihovim stavovima, osnovni pokazatelji sugerišu da će trend inflacije i dalje, najverovatnije ići naniže ove godine, uprkos povratku viših cena goriva u avgustu i septembru. Taj trend će imati uticaja na buduće odluke RBA o kamatnim stopama.
Naime, malo je verovatno da će blagi porast inflacije dovesti do podizanja kamatnih stopa RBA na oktobarskom sastanku, ali i pored toga je više od pola miliona domaćinstava upozoreno da se pripremi za veće otplate kredita.
I dok ekonomisti očekuju da će RBA sledećeg utorka ostaviti gotovinsku stopu na čekanju, istovremeno ne negiraju da je moguće još jedno povećanje u narednim mesecima.
– Svako ko ima hipoteku treba da planira još najmanje jedno povećanje kamatne stope, jer ako inflacija ne bude stabilna, mogli bismo da imamo još jedno povećanjem pre Božića – istakla je Seli Tindal, direktorka istraživanja sajta RateCity.com.au.
Naime, RBA je u više navrata govorila da će možda biti potrebna buduća povećanja stope gotovine, kako bi se kontrolisala inflacija. Ovo će negativno uticati na vlasnike hipotekarnih kredita, čije ultra jeftine pozajmice sa fiksnom kamatnom stopom, koje su potpisane tokom pandemije, kada je RBA smanjila gotovinsku stopu na niski nivo od 0,1 odsto.
RateCiti.com.au procenjuje da će oko 155.000 vlasnika hipoteke do kraja godine doći u ovu situaciju, koju zovu „hipotekarnom liticom“. Takođe, još 450.000 hipoteka sa fiksnim kreditima će isteći tokom 2024.
Do danas, RateCiti.com.au je saopštio da je više od 1,3 miliona hipoteka sa fiksnom kamatnom stopom isteklo, od kojih 590.000 tokom 2022. godine, a procenjuje se da je oko 725.000 isteklo do sada ove godine, što znači da je Australija prešla pola puta „hipotekarne litice“.
– Pre kovida, procenat ljudi koji su uzeli stambene kredite sa fiksnim kamatnim stopama bio je oko 13 odsto. Na vrhuncu pandemije je iznosio 46 odsto, ali kada je došlo do povećanja stope od maja 2022, ponovo je pao na 12 odsto i prema podacima ABS-a pao je čak četiri odsto – rekla je Seli Tindal.
Eliza Oven, šefica istraživanja za podatke o imovini i analitiku firme CoreLogic je rekla je da je uprkos blagom porastu mesečnog indikatora inflacije za avgust, to privremeno, a inflacija nastavlja da se opušta.
Međutim, odvojeni podaci koje je objavio CoreLogic pokazuju da postoje sve veći znaci hipotekarnog stresa na tržištu nekretnina koje izazivaju više kamatne stope.
Naime, prošle nedelje, podaci CoreLogic-a otkrili su da raste broj nekretnina koje se prodaju sa gubitkom, pri čemu je udeo kratkoročnih preprodaja sa gubitkom porastao na 9,7 odsto u junskom tromesečju, u odnosu na 2,7 odsto godinu dana ranije.
Podaci o preprodaji, takođe, su pokazali da je udeo kratkoročnih preprodaja prodatih u roku od dve godine od kupovine blago porastao na 8,5 odsto, pri čemu je CoreLogic sugerisao da je više prodavaca spremno da pretrpi gubitak koji bi delom mogao biti posledica viših kamatnih stopa.
Ukoliko RBA ponovo poveća gotovinsku stopu do kraja godine na 4,35 odsto, Tindel kaže da bi prosečan zajmoprimac, sa zajmom od 500.000 dolara, mogao da plaća 1.210 dolara više mesečno u odnosu na početak rasta stope prošlog maja.
Rast kratkoročne prodaje
Rezultati istraživanja koje je CoreLogic objavio u sredu pokazali su da je kratkoročna prodaja nekretnina dostigla rekordan nivo u avgustu. Čak 16 odsto svih oglasa za nekretnine činili su kuće i stanovi koji su bili u vlasništvu prodavca manje od tri godine.
Kasni otplata hipoteka
– Ukupni deo hipotekarnih plaćanja koja su kasnila porastao je nedavno sa najnižeg nivoa od jedan odsto neotplaćenih stambenih kredita u septembarskom kvartalu 2022. godine, i sada iznosi 1,3 odsto u junskom kvartalu 2023 – rekla je Eliza Oven.
Gorivo bez subvencija
Cene goriva dostigle su rekordne vrednosti širom zemlje, a trgovci na malo u velikim gradovima poput Brizbejna naplaćuju i do 2,37 dolara po litru, ističe Australijsko udruženje prodavaca nafte.
Savezni blagajnik Džim Čalmers je rekao da vlada ne razmatra još jednu intervenciju za snižavanje cena benzina.
– To nije nešto o čemu trenutno razmišljamo, a jedan od razloga za to je što imamo mnogo bolji način da ljudima obezbedimo olakšanje troškova života – rekao je Čalmers, dodajući da se „to radi na način koji umanjuje inflaciju, a ne da je povećava“.
