Pronalaženje života u spoljašnjem Sunčevom sistemu je značajno područje interesovanja za brojne naučnike i svemirske agencije jer se veruje da mnogi ledeni sateliti džinovskih planeta imaju velike podzemne okeane tečne vode. Smatra se da Titan, na primer, ima okean ispod svoje ledene površine koji je više od 12 puta veći od zapremine okeana Zemlje.
Upravo zato naučna zajednica decenijama veruje da je zbog sastava atmosfere i postojanja tečnosti život na Titanu, najvećem satelitu Saturna moguć, ali nova istraživanja dovode ovu teoriju u sumnju.
Istraživanje predvođeno astrobiologom Ketrin Neiš ukazuje na to da globalni podpovršinski okean Titana ipak nema uslove za razvoj života poznatog ljudima. Ovo takođe znači da se uveliko smanjuju šanse za otkriće života na drugim planetama spoljašnjeg Sunčevog sistema- Jupiteru,Uranu i Neptunu.
„Nakon nedavnih istraživanja sa manje optimizma ćemo tražiti tragove života unutar našeg Sunčevog sistema, a naučna zajednica, koja je sa toliko entuzijazma tražila znake života na ledenim svetovima, moraće da prihvati da su šanse za to manje nego što smo mislili“, izjavila je Neiš, navodi Fiz.org.
Ona ističe da je životu kakvog mi poznajemo neophodna voda kao rastvarač, tako da su planete sa velikom količinom tečnosti potencijalni kandidati za razvoj vanzemaljskog života.
U studiji objavljenoj u magazinu Astrobajolodži, Nešova i njeni saradnici su pokušali da kvantifikuju količinu organskih molekula prisutnih na površini Titana koji se mogu preneti u njegov podzemni okean upotrebom podataka iz udara meteora i kometa.
Komete koje bi se sudarile sa Titanom tokom njegove istorije istopile bi ledenu površinu, stvarajući jezerca tečne vode i organskih materija. Ovakva mešavina je gušća od ledene kore, tako da bi curila kroz led u okean.
Upotrebom pretpostavljene učestalosti (koja je, kako pokazuje reljef Titana, veoma mala) udara kometa tokom svake godine postojanja Titana, istraživači su proračunali upliv organskih supstanci u podzemni okean.
Proračunata količina je veoma mala, oko 7500 kilograma glicina, najjednostavnije esencijalne aminokiseline, na godišnjem nivou. To je samo malo veća količina od težine odraslog mužjaka afričkog slona.
„Jedan slon glicina godišnje na zapreminu okeana 12 puta veću od ukupnog okeana Zemlje je nedovoljno da se formira i održi život. Pored toga, smatralo se da prisustvo vode znači prisustvo života, a zanemarivalo se da su životu neophodni i drugi elementi, naročuto ugljenik”, navodi Ketrin Neiš.
Drugi ledeni svetovi poput Saturnovog Enceladusa, ili Jupiterove Evrope i Ganimeda gotovo da uopšte nemaju ugljenik na površini, a za sada se ne zna koliko bi moglo biti dostupno iz unutrašnjosti. Titanova atmosfera i površina su najbogatije ugljovodonicima, a ako je njegov okean nenastanjiv, šta treba reći za ove druge ledene svetove.
„Ovaj rad nam pokazuje da je veoma teško preneti ugljenik sa površine Titana u podzemni okean, odnosno da je teško ostvariti istovremeno prisustvo ugljenika i vode na istom mestu u dovoljnoj količini“, navela je Neišova.
Let vilinog konjica
Uprkos ovako antiklimaktičnom otkriću, još mnogo toga je ostalo da se otkrije o Titanu, a za Neiš glavno pitanje je od čega je on sačinjen?
Ona je takođe saradnik na novom NASA programu pod nazivom Dragonflaj (vilin konjic) koji treba da se otisne u svemir 2028. godine i da pošalje na Titan robotsku bespilotnu letelicu sa ciljem da se istraži prebiotska hemija, odnosno, kako su se organske komponente formirale i organizovale kako bi se produbilo naše znanje o nastanku života na Zemlji.
Neiš kaže da je gotovo nemoguće pomoću teleskopa otkriti sastav Titanove površine bogate organskim jedinjenjima, naročito zato što je on obmotan gustom, takođe organskim jedinjenjima bogatom atmosferom, te da se zato moramo spustiti na površinu, uzorkovati je i oceniti sastav.
Do danas samo je misija Kasini – Hojgens uspešno prizemljila robotsku sondu na površinu, što je ujedno i najudaljenije mesto na koje su ljudi prizemljili svemirsku letilicu.
Kada je otpočinjala svoje istraživanje, Neiš se plašila da će ono negativno uticati na razvoj i planiranje misije Dregonflaj. Međutim, ono je samo dovelo do toga da postavimo više pitanja, naročito ona vezana za najraniji razvoj života na Zemlji, za koja se nadamo da će nam dati odgovor najnoviji putnik ka Titanu.
