Izostanak kapitena Dušana Tadića iz startne postave protiv Engleske nametnuo je niz pitanja i potpitanja, tema i dilema, za vreme i tokom utakmice na Šalke areni. A, tek po njenom okončanju – lavina je blaga reč!
Kapitenu nije bilo pravo što se našao na klupi, a selektoru se nisu dopali pojedini komentari vođe tima! I eto problema – svesnog, ili ne, malog ili velikog, pokazaće naredni dani.
Zato je i najinteresantnije pitanje: ima li opasnosti od potencijalnog sukoba Stojkovića i Tadića?
Odgovor bi mogla da donese kratka analiza profila ličnosti selektora i kapitena, odnosa u poslednje tri godine i aktuelnog trenutka unutar i oko državnog tima.
Selektor je ideju o napadu u drugom poluvremenu, jasno vidljivu i pri kompoziciji tima, objasnio odmah posle utakmice.
– Odluka je moja, iz taktičkih razloga, želeo sam Tadića sa svežim nogama u drugih 45 minuta. Radi se o taktici, ništa drugo. Kakva bura, možda nekom to bude interesantno, ali reč je bilo isključivo o taktici. Tadić nam je bio potrebniji sa brzim nogama u nastavku utakmice. Odluka je moja i zato sam selektor – pojasnio je najodgovorniji u hijerarhiji državnog tima.
Kapiten nije hteo da se krije, imao je jasan odgovor odmah posle utakmice.
– Pričao sam sa Misterom, obrazložio mi je odluku. Naravno, ne slažem se, ali moram da je poštujem. Imamo dobru konekciju. Bilo je dosta situacija kao stvorenih za mene. Primio sam deset lopti, a možda sam mogao 100. Naravno, krivo mi je. Ne moramo da se slažemo sa odlukama, ali moramo da ih poštujemo – izjavio je Tadić.
Uz pojašnjenje:
– Najspremniji sam igrač u ekipi! To sam rekao i selektoru. Imamo dobru komunikaciju, pričali smo i saopštio mi je da ću ući u drugom poluvremenu. Primili smo brzo gol, posle su oni usporili igru. Žao mi je zbog rezultata, mogli smo da uzmemo bod ili tri.
I tu je nastao problem. Kapiten se osvrnuo i na izlazak iz igre, potom i ljutnju Mitrovića, podjednako jakim rečima i kritikama selektoru, doduše, između redova.
Mnogo jakih izjava u složenom trenutku deluju kao tempirana bomba. Pogotovo u javnosti i timu osuđenom na lomove posle prvog rezultatskom minusa.
Ovog puta ne sluti na takav epilog. Bar u slučaju Dušana Tadića.
Međutim, bez Tadića ovaj tim, surovo možda zvuči, ne ume da igra. Baš tako, nema kreaciju, ideju kako napred, u završnu trećinu. Nije selektor prvi put u značajnom meču ostavio kapitena na klupi, sličan eksperiment sledio je i u Budimpešti, takođe, bez uspeha.
Valjda je u nedelju veče ponovo spoznao – Tadiću je mesto među starterima.
Zato je i logično da reči dvojice teškaša aktuelnog tima ostanu po strani. Bar do kraja Prvenstva Evrope! Ne priliči kapitenu da u ovom timu prinosi sopstvenu žrtvu taktičkog eksperimenta, niti Stojkoviću da otvara još jedan front.
Napokon, postoji i samo jedan lek za sve probleme. Jednostavan, dostupan 20. juna. Zove se – pobeda nad Slovenijom!
Dani odluke tek dolaze…
