Međunarodni institut IFIMES sa sedištem u Ljubljani, ukazuje u analizi da je formiranje Zajednice srpskih opština put ka normalizaciji odnosa, dok je sve ostalo cementiranje postojećeg neodrživog stanja i dodaje da Kosovo postaje „bure baruta“ zbog čega treba ozbiljno shvatiti izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Kosovo od političkog postaje sigurnosno pitanje.
„Strah od formiranja ZSO se preuveličava, jer se još ne zna kako će da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom, koju bi osnovalo 10 opština, koje ukupno nemaju više od 100.000 stanovnika i teško bi mogli da budu faktor destabilizacije. Nadležnosti, koje bi dobila ZSO, ne bi mogle bitno da ograniče delovanje centralne vlasti u Prištini. Centralna vlast bi i dalje imala izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast na Kosovu“, navodi se u analizi IFIMES.
ZSO se garantuje zakonima Kosova
Podseća se da je konstituisanje ZSO predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine i to tako da se konstituiše statutom, ali se garantuje zakonima Kosova, za čije izmene je potrebna dvotrećinska većina.
ZSO se može raspustiti samo odlukom opština članica, dodaje se i navodi da iako nastaje izvan pravnog sistema Kosova, ZSO je deo ustavnopravnog poretka Kosova.
„Kosovske vlasti odbijaju da implementiraju formiranje ZSO pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova, koji je utvrdio 24 povrede odnosno odredbe, koje nisu u skladu sa ustavom Kosova“, navodi se.
U analizi se ukazuje na to da je jedan deo međunarodne zajednice na Kosovu deo problema i da Kosovo postaje „bure baruta“ zbog čega treba ozbiljno shvatiti izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Kosovo od političkog postaje sigurnosno pitanje.
Osam sastanaka, nijedan potpisani sporazum
Kako se navodi u analizi IFIMES, analitičari smatraju da bi bilo prihvatljivo da se potpisivanjem sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa potpisnicama sporazuma ponudi i automatsko članstvo u EU.
„To nije nemoguće s obzirom na već poznat presedan sa Bugarskom i Rumunijom, a Srbija je za EU, u ovom trenutku mnogo važnija u ekonomskom i političkom smislu nego tada Rumunija i Bugarska. Može li EU da ‘proguta’ tu žabu za dobrobit svih?“, navodi se.
U analizi se primećuje da su se Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali do sada već osam puta, ali da nisu potpisali nijedan sporazum, uključujući i Ohridski sporazum o normalizaciji odnosa iz februara ove godine, koji je postignut samo usmeno.
Kosovo je zbog odbijanja predloga za deeskalaciju već pod merama EU, podseća se i dodaje da te mere predstavljaju svojevrsne sankcije i prouzrokovale su, prema priznanju premijera Kurtija, već štetu od 500 miliona evra.
U rešenje uključiti i Rusiju i Kinu…
Analitičari smatraju, da ukoliko se želi uspostaviti normalizacija odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, koja će osigurati trajan mir i dugoročnu stabilnost, potrebno je pored pet zemalja EU i NATO koje nisu priznale Kosovo u trajno rešenje uključiti Rusiju i Kinu, bez čijeg uključivanja postignuta normalizacija odnosa može biti samo parcijalna i privremena.
Međunarodna zajednica insistira da strane u dijalogu ozbiljno shvate svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa.
Na razgovorima u Briselu 14. septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio je kompromisni predlog o normalizaciji odnosa na način da se istovremeno sprovode politički aspekti normalizacije i radi na formiranju ZSO, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti odbio ponuđeni priedlog insistirajući na priznanju od strane Srbije što je Vučić rezolutno odbio.
