Kad se govori o lečenju najrazličitijih srčanih oboljenja, u Srbiji je prva asocijacija Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Tamo se uvek traži krevet više jer baš svi žele da se leče upravo kod njih. To nije ništa neobično budući da je reč o ustanovi koja okuplja najzvučnija imena kada je ova grana medicine u pitanju.
O tome šta ova klinika nudi svojim pacijentima razgovarali smo sa prof. dr Milovanom Bojićem, direktorom Instituta Dedinje.
Šta je to što Institut Dedinje stavlja u vrh srpske kardiohirurgije?
– To su pre svega generacije vrhunskih doktora koji su stvarali istoriju ove kuće. Kad pitate naše pacijente da li su zadovoljni, nećete čuti ništa negativno. A to nije lako uraditi u postojećim uslovima. Mi rešavamo ogroman broj ljudskih sudbina. Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje je jedna od vodećih ustanova takve vrste u Evropi i svetu. To potvrđuje njena 42 godine duga tradicija, njeni rezultati rada u zdravstvenom, obrazovnom i naučnom smislu. Desetine hiljada lečenih i izlečenih pacijenata su potvrda našeg kvaliteta. Po broju operativnih zahvata na srcu uz upotrebu mašine za vantelesni krvotok, Dedinje će ovu kalendarsku godinu završiti ispred 74 nemačke klinike i instituta takve vrste. A biti ispred Nemačke znači biti prvi u Evropi. Evropa je pretekla i Ameriku u kardiovaskularnim bolestima, pa se nameće zaključak da će Dedinje ovu godinu završiti s najvećim brojem operacija na srcu u svetu. Nije to samo broj intervencija, nego i njihov kvalitet, ali i efikasnost. Dedinje je mesto gde dolaze najpoznatiji doktori iz Evrope i sveta. Mi smo naš sastav ojačali nedavno, o čemu su „Vesti“ pisale, sa trojicom pravih, velikih asova, šampiona iz Evrope. To su profesor Tomislav Klokočovnik, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, kao i dosadašnji direktor kardiovaskularne klinike Univerzitetskog kliničkog centra u Ljubljani, zatim Johanes Miler, sa čuvenog Berlinskog instituta za srce. Tu je i profesor Oto Dapunt, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Gracu. Radosni smo što imamo i inostrane članove.
Da li na Institutu ima mesta i za pacijente iz dijaspore?
– Apsolutno. Nama je cilj da im kažemo da neretko u životu, u radu, u turizmu, mi obiđemo ceo svet i onda se vratimo kući da bismo našli ono što smo tamo tražili. Institut Dedinje je njihova kuća u ovoj zemlji koja im može pružiti sve u zbrinjavanju, dijagnostici, lečenju kardiovaskularnih bolesti kvalitet kao i na bilo kojoj drugoj desinaciji gde oni žive. A može im sve to omogućiti po znatno nižim cenama. Život na zapadu nije lak. Što bi Aleksa Šantić rekao: „Gorki su tamo zalogaji hleba, gde svoga nema i gde brata nije.“ Tu su naše fenomenalne medicinske sestre, čuvena dedinjska škola, naši doktori, odlični rezultati koji govore umesto nas.
Da li se mogu lečiti na Institutu o trošku svojih osiguranja?
– Naravno. Bolje je i za njih, a tako i za njihova osiguranja, da prihvate naše pakete počev od preventivnih pregleda pa do svega ostalog i ukažu poverenje Institutut Dedinje u operativnom i dijagnostičkom smislu. To će ih koštati manje, a biće na višem nivou nego što imaju tu uslugu u tim zemljama.
Kako planirate da se predstavite dijaspori?
– Mi ćemo doći do njih i njihovih doktora, predstavićemo im ono u čemu smo najbolji. Da svojom ekipom ću dovesti prvi tim Instituta Dedinje u odabrana mesta, tamo gde naši zemljaci žive i rade u inostranstvu, da im prikažemo koji su naši rezultati, da im doktori direktno odgovaraju na pitanja. Takođe, želimo da naše pacijente naučimo kako da žive, kako da se hrane, da bolesti uopšte ne bi bilo. Ponudićemo programe ishrane koje će napraviti najeminentniji stručnjaci. Ponudićemo im boravak na Institutu koji neće biti samo boravak na lečenju i rehabilitaciji, nego bi ti paketi uključivali i neku turističku ponudu koja bi relaksirala samu napetu situaciju lečenja. Uživali bi u lepotama svoga kraja uz lepotu doživljaja da su ozdravili i da je bolest ostala iza njih. Mi smo u stanju da budemo na svakom mestu gde su naši zemljaci. Mogu s nama komunicirati telefonom, mejlom i putem društvenih mreža.
Efikasnost i estetika
Šta dolazak inostranih stručnjaka znači za pacijente?
– Ta trojka s našim vrhunskim doktorima pravi jedan asortiman usluga kakvih nema u drugim klinikama. To su minimalno invanzivni hirurški zahvati u rešavanju hirurgije mitralne valvule, aortne valvule, aorte same, ali i u vaskularnoj hirurgiji. Gotovo svi zahtevi koji se kod nas rade, rade se u minihiruškim uslovima. To je manje komforno za doktora, ali je veoma komforno za pacijenta. Mala je ulazna rana, time je smanjen ulaz za infekcije i estetski mnogo bolje izgleda. Bolje je u svakom slučaju jer mnogo kraće traje. Benefit od ovakvih operacija je višestruk.
Kod lekara tek kad prigusti
Kakvo srce Srbi imaju?
– Mi smo narod koji pije lekove za krvni pritisak samo dok nam ne bude dobro. A onda lekove bacimo. A to su lekovi koji moraju da se piju redovno, inače nemaju efekta. Mi smo uz Rusiju i Ukrajinu suvereno prvi po broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova. Postajemo svesni šta je zdravlje tek kad ga izgubimo. Prvu polovinu života činimo sve da upropastimo zdravlje, a drugu polovinu da ga spasemo.
Faktori rizika kao što je gojaznost, fizičko nekretanje i pojačane masnoće, duvan i alkohol su za Srbe karakteristični. Mi ne jedemo, nego žderemo. A žderanje plus nekretanje je ravno tragediji. Mi prevenciju preskačemo i dolazimo kod lekara onda kad već prigusti. Iz takvih okolnosti u kojima jesmo, naše srce je još i dobro koliko ga stalno opterećujemo i trujemo.
