Našim štićenicima, devetočlanoj porodici Slađane Kostadinović, Snježani Plavšić Đurović i njenom sinu Gregoru i Milanu Kojičiću stigle su vredne donacije od po 400 dolara iz Sidneja koje im šalju Rajka Tarlać, Vera Aleksić, Mira Vojvodić i Vlado i Dragica Damjanović.
Dragocena pomoć
Ova pomoć iz Australije je dragocena, jer je reč o porodicama koje vrlo teško žive i mladiću koji ne vidi. Oni su neizmerno zahvalni plemenitim darodavcima. Nema tih reči kojima bi devetočlana porodica Kostadinović iz banjalučkog naselja Šargovac mogla da uzvrati humanim ljudima.
– Neizmerno smo zahvalni, to je humanost bez granica. Novac nam je prekopotreban, došla zima, pa smo uplatili za ogrev koji ne znam kako bismo nabavili da nije ove pomoći – priča Slađana Kostadinović (42) i napominje da je novac dobrodošao za namirnice i lekove.
Kostadinoviće pritiska mnogo briga i muka, prvenstveno zbog dvojice teško bolesnih sinova, vezanih za invalidska kolica.
– Preživljavamo od onoga što suprug Duško (45) zaradi radeći dnevno na više fizičkih poslova da bi nekako preživeli. Ali, bez humanih ljudi to ne bismo mogli nikako – priča ona.
Nad glavom im visi i preseljenje iz kuće u Šargovcu u kojoj su bili više od 13 godina, jer se stari vlasnik vratio. Dao im je četiri meseca za iseljenje, a smeštaj koji su dobili u Kuljanima nema uslove za život. Kako kaže, samo goli zidovi, bez vode i struje. Novca nemaju, pa moli sve plemenite ljude koji pomažu siromašne da je ne zaborave.
Svakodnevnu borbu za opstanak vode i Snježana Plavšić Đurović (46) i njen sin Gregor (14) iz Mahovljana kraj Laktaša. Dečak je rođen s retkom vrstom tumora jetre koji je saniran, ali su lekari otkrili da ima težak oblik skolioze. Snježana je udovica i, kao što su „Vesti“ pisale, obolela je od karcinoma, a ima i 13 hroničnih oboljenja.
Radost zbog darivanja
Kaže da se svim silama bori da živi zbog sina, jer ima samo nju. Donacija od plemenitih ljudi iz Australije im je najradosniji dar.
– Hvala puno. Pomoć je stigla u pravom trenutku – priča kroz suze Snježana koja je, pre više od osam godina, obolela od karcinoma materice, ostala bez jednog bubrega, otkazala joj je štitna žlezda, prebolela je emboliju i tuberkulozu, živi sa trombom, a pluća joj rade svega 40 odsto.
Već skoro 15 godina zbog bolesti ne radi, pa žive od davanja za tuđu negu i pomoć i dečjeg dodatka koje dobija sin. Novac nije ni blizu dovoljan, jer samo na grejanje godišnje ode minimum 500 evra. Nedostaje 200 evra za lekove i odavno je prestala da ih kupuje, pa joj se stanje pogoršalo. Zato je pomoć dragih ljudi stigla u pravi čas i u prave ruke.
O siromašnom invalidu Milanu Kojičiću (43) iz Beograda „Vesti“ su mnogo puta pisale. On živi sam, nezaposlen je i preživljava zahvaljujući plemenitosti humanih ljudi u dijaspori. Zahvalan je na novčanom daru, nešto će utrošiti za hranu, a ostatak sačuvati za nepredviđene situacije.
Milana teška sudbina prati od rođenja. Na jedno oko ne vidi, na drugo vrlo slabo, a za njegove velike muke nikad ne bismo ni saznali da nije bilo dobrih komšija, zabrinutih za Milanovu budućnost.
Ostao je sam, bez ikog svog otkada mu je umrla majka Desanka. U pomoć mu priskaču komšije koje su platile sahranu i propratne troškove. Srećom, dobio je naknadno majčinu skromnu penziju, a kao osoba s invaliditetom prima socijalnu pomoć. Uz mala sredstva nekako uspeva da preživljava i zato je zahvalan svima koji su mu se našli u najtežoj životnoj situaciji i trude se da ga ne ostave na cedilu.
Zahvalnost Vesni
Slađana Konstadinović se puno zahvalila Vesni Knežević koja joj je poslala donaciju od 500 dolara.
– Hvala od srca dragoj Vesni, njena donacija ublažiće naše svakodnevne muke. Školujemo tri ćerke, a tu je i terapija za nepokretne sinove. Imam i malu Mašu, najmlađu ćerkicu, moje zlato. Rodila sam je pre tri godine da bih sačuvala matične ćelije zbog naših dečaka, ako im u nekom trenutku budu potrebne za lečenje. Da im pomognem dok sam još sposobna da rađam. Ne znam šta bih radila da nije Vesne i ostalih plemenitih ljudi koji nam nesebično pomažu – priča Slađana.
Novi udarac
Milanu Kojičiću je stigao je novi udarac kada je stan u kojem živi skoro uništen u poplavi. Parket se podigao, ali para za popravke nema. Zbog nemaštine se snalazi nekako, a sreća je, kaže, što je uspeo da reši bar jedan zdravstveni problem – „vodene kilograme“ od kojih su mu oticale vratne žile i noge do kolena.
