Mali Vukan Andrejević, kod koga je dijagnostifikovano oštećenje na frontalnom delu mozga zbog nedostatka kiseonika, vratio se nedavno posle pete i šeste terapije matičnim ćelijama u Turskoj, kući u Leskovac, a njegova mama Tamara Andrejević nam sa radošću u glasu priča da su njegovi rezultati posle terapije primetno bolji.
Dragocena pomoć
– Napredovao je i sada razume kada mu kažem da nešto uradi. Uočljiva je i njegova socijalizacija, hoće da se igra sa vršnjacima u vrtiću i prvi put je razumeo da je slavljenik na svom sedmom rođendanu – kaže ona.
Ne krije radost što je njen mališan počeo da piše, da prepoznaje slova i ističe da je naučio novih osam reči i devetu „tamo“.
– Dok smo bili u Turskoj često je govorio tata, s tim što je naučio da lepo izgovara tu reč – srećna je ova mama.
Dodaje da je Vukanovo zdravstveno stanje dobro, kao i da je njegov rast primeren godinama, ali mu je, nažalost, i dalje slabija funkcionalnost jezika i mišića lica.
Veruje u dobre ljude koji su pomagali i do sada u Vukanovom lečenju.
– Mi smo potrošili sve što smo imali u kući, ali nam je stizala pomoć od prijatelja, kolega, humanitarnih organizacija i od divnih čitalaca vaših „Vesti“ u dva navrata. Tako smo skupljali novac za tretmane i obično smo imali nešto na šta se nadodavalo. Sada smo, nažalost, bez para, jer su neki pregledi u Turskoj poskupeli, a imali smo i vanredne preglede neurologa i EEG glave – zabrinuto nam objašnjava ova majka svoj strah da njen mališa neće moći da nastavi lečenje u Zagrebu i u Turskoj.
Uzda se, kaže, u pomoć humanih ljudi koja je bila više nego dragocena u Vukanovom lečenju.
Neizmerna zahvalnost
– Zahvalna sam neizmerno svima koji su do sada pomogli i onima koji će to činiti ubuduće kako bi naš sin bio poput drugih vršnjaka – priča ona.
O ovom dečaku su „Vesti“ već pisale. Njegovi roditelji su, nažalost, prvo dete izgubili zbog galopirajućeg tumora na mozgu u četvrtoj godini života. Njena trudnoća sa Vukanom je zato brižno praćena više nego bilo koja redovna trudnoća. Svi rezultati su govorili da nema razloga za brigu, pa je dolazak Vukana na ovaj svet bio velika radost za Andrejeviće, posebno za njihovu Nikolinu koja je toliko želela da ima brata.
Do Vukanovih godinu i po dana sve je bilo kako treba, a onda je Tamara primetila da nešto nije u redu. Primetila je da ima zaostatka, pretežno u govoru. Krenuli su u provere i posle pregleda dobijaju dijagnozu razvojne disfazije, posle čega mališan kreće na stalne tretmane sa logopedom, defektologom i psihologom. Objasnila nam je i šta se tada dešavalo sa njenim mališanom.
– Vukan je napredovao, ali sporo, pa smo samoinicijativno dodali tretmane neurofidbeka, ali i aminokiselinama iz Rusije. Bili smo uporni, pune četiri godine, ali je napredak bio mali – priča Tamara.
Lekari su ga pratili, ali se primećivalo da je sve više kasnio u razvoju.
– Mnogo smo brinuli, pa smo radili privatne preglede. Lekari kod kojih smo išli su nas uputili kod genetičara i neurologa, a oni na magnetnu i EEG glave, gde su primetili nedostatke – objašnjava ona.
Tretmani u Turskoj su delovali i dali pozitivne rezultate. Stanje se svakim danom poboljšavalo, Vukanova koncentracija je bila bolja.
– S obzirom na poslednje lekarske nalaze i mišljenja doktora, ali pre svega na opšte stanje, postoji naša vera da će se oporaviti – priča Tamara.
Za to treba još novca koji ovoj porodici nedostaje, pa se nadaju daljoj pomoći plemenitih ljudi.
Dragocena podrška
Tamara Andrejević ističe da njen Vukan ne bi napredovao da nije bilo pomoći divnih ljudi.
– Ne samo da su nam plemeniti darodavci uplaćivali novac, već je bilo i onih koji su javljali informacije o tretmanima i terapijama koje bi mogle da pomognu i organizovali humanitarne skupove – priča ona.
Nada postoji
Ova brižna majka kaže da je čula za kliniku u Zagrebu koja radi elektrostimulacije, kao i da bi Vukanu pomoglo 20 tretmana.
– Poslala sam im zdravstvenu dokumentaciju i nadam se da će nas prihvatiti. Uz to, za četiri-pet meseci moramo da se javimo i klinici u Turskoj gde treba da nastavimo lečenje, mada nam je to sada finansijski deluje gotovo nemoguće – kaže Tamara Andrejević.
