Roko Leni Ukić, iskusni hrvatski košarkaš, napisao je autorski tekst za zvaničan sajt Međunarodne košarkaške federacije (FIBA).
Tridesetpetogodišnji plejmejker francuskog drugoligaša Antibe Šarks pisao je o mnogim stvarima, o tome zašto još igra, o mentalitetu Hrvata, reprezentaciji…
Ukić, koji je važio za veliki talenat, profesionalnu košarku igra već dvadeset godina, s obzirom da je član Splita bio od 2000. do 2005. godine.
Posle toga su usledile velike ekipe poput Tau Keramike, Barselone, Lotomatike iz Tima, zatim se uputio u NBA gde je igrao dve sezone u Torontu i Milvokiju, da bi se vratio u Evropu gde je nastupao za Fener, Panatinaikos, Cedevitu, Vareze, Kantu, Aek…
Karijera na kojoj bi mu pozavideli mnogi profesionalni košarkaši. Mnogo je toga prošao, ali kako ističe „duboko unutar duše i dalje je takmičar“.
– Mi Hrvati smo mali čudni. Zaista jesmo. Volimo da otpišemo nekog košarkaša dok je veoma mlad. Volimo ga u periodu od 18. do 20. godine i ako posle toga ne napravi onaj iskorak, javnost krene s kritikama. Svaki košarkaš prođe kroz to ako odmah ne postane Toni Kukoč, Dražen Petrović ili Dino Rađa. Tako je kako je – piše Kukić i dodaje:
– Onda shvatite da su Lebron Džejms i Karmelo Entoni isto godište kao ja i to u vrhunskoj formi, teško je uopšte primetiti neku razliku u njihovom izgledu od pre deset godina. Ne vidim zašto još ne bih mogao da igram, ne želim da se poredim s njima, nikako, svako igra na svojim mogućnostima“.
Ukić je potom počeo da se priseća učešća sa nacionalnim timom na velikim takmičenjima. Bolne poraze od Španije 2005. godine, odnosno od Slovenije 2009. nije zaboravio, delilo ih je malo od polufinala Evrobasketa, ali ono što ne može da prežali je poraz od Srbije u četvrtfinalu Olimpijskih igara 2016.
– Naša 2016. Prelepo leto, putem kvalifikacija smo se plasirali na OI i igrali smo sjajnu košarku. Bili smo na korak do polufinala u utakmici na jedan posed. Mnoštvo stvari je moglo da ode na našu stranu. Nekada je samo bilo do sreće, nekada naš manjak kvaliteta, a nekada i taj naš mentalitet – piše Ukić i nastavlja:
– Čoveče, pišem sve ove loše scenarije i moram da kažem da me 2016. najviše boli jer smo zaista igrali našu najbolju košarku. Bili smo „ovako“ blizu da dođe do istorije, da igramo polufinale Olimpijskih igara. Ali, izgubili smo od boljeg tima, Srbija je bila fenomenalna, kasnije je bila i na podijumu. Samo jednostavno… Igrali smo i iznad mogućnosti, što je razlog da još više boli što smo ispali. Bio sam skrhan posle Rija. Nisam video način da se vratim u normalnost. Ne preterujem, mislio sam da je to kraj sveta. Ali, sada je prošlo četiri godine od toga. Nova šansa je iz ugla, zašto je ne iskoristiti?.
Ukić u nastavku teksta piše o razočaravajućoj 2017, kao i 2019, odnosno o MUndobasketu u Kini za koji se Hrvatksa nije plasirala.
Iskusni košarkaš na kraju ističe da je uzbuđen kao da ima 18 godina jer je Hrvatska dobila domaćinstvo kvalifikacija za OI. Kako su Igre pomerene, tako će verovatno i kvalifikacije biti odigrane 2021.
– Turnir će se odigrati u mom rodnom gradu, Splitu. Nikada u životu nisam za reprezentaciju u Splitu. Uzbuđen sam kao da imam 18 godina. I dalje ne znam zašto sam se stavio ponovo u ovu situaciju. Stvarno ne znam. Ali reći ću vam jednom kada otkrijem. Nadam se da će to biti s podijuma 2021.
