Primenom zakona iz 2013. godine, kojeg su privremene vlasti u Prištini odlučile da se striktno pridržavaju od 1. novembra, Srbi na Kosovu i Metohiji bi ove jeseni mogli da postanu stranci. Poznavaoci prilika upozoravaju da je jedini cilj te mere pogoršanje položaja Srba, koji u južnoj pokrajini žive ili u nju povremeno odlaze. Zvanični Beograd traži hitnu reakciju međunarodne zajednice.
Prva stanica po ulasku na KiM za one koji planiraju da se zadrže duže od tri dana uskoro bi mogla da bude policijska stanica. Isto važi i za one koji u južnoj pokrajini žive, a nemaju dokumenta koje izdaje Priština. Boravak, prema najavama tamošnje policije, neće biti moguć bez dobijanja privremene ili trajne dozvole.
Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture ističe da bi takva mera stvorila brojne probleme.
„Posebno je ugrožen univerzitet. Veliki broj profesora, asistenata, pa čak i studenata dolazi sa teritorije centralne Srbije. Ako studenti budu dali mesto boravišta u domu, te potvrde neće važiti, zato što znamo da kosovske institucije ne prihvataju dokumenta koja izdaje Republika Srbija“, napominje Rapajić.
U problemu će biti i zdravstveni radnici, ljudi koji obilaze imanja ili porodicu koja živi na KiM. Kada zakon počne da se primenjuje, svi oni rizikuju da budu kažnjeni ako se ne prijave – kažu u tzv. kosovskoj policiji. Najavljuju i da će tolerisati boravak duži od tri dana u određenim situacijama, poput organizovanih verskih tura.
Zamenik komandira tzv. kosovske policije za region sever Veton Eljšani naglašava da je zakon za strance uvek bio na snazi, ali da je sad počela primena. „Za nas je važno ne da pišemo kazne i da nađemo ljude koji se ne jave, već da ljudi dođu u policijsku stanicu da vidimo gde žive, gde će boraviti“, dodaje Eljšani.
Surlić: To je trebalo da bude tema dijaloga
Ko ulazi i izlazi sa severa i ko živi u četiri opštine sa srpskom većinom, to je informacija koju žele privremene institucije, uveren je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.
Prema rečima Surlića, takva registracija mora biti predmet dijaloga.
„Sve ovo je moguće, niko ne beži od takve registracije, međutim mora biti predmet dijaloga i dogovora. Vidimo da se tek otvaraju priče oko obrazovanja i zdravstva i u jeku toga, potezanje ove priče odnosno statusa stranaca, ima negativnu konotaciju jer je pripremljeno sa idejom da bude neki bezbednosni problem“, smatra Surlić.
Zbog tog problema reaguje Kancelarija za KiM.
„Nove pretnje Prištine da će Srbima koji žive, borave i rade na Kosovu i Metohiji uskoro biti neophodne nekakve radne dozvole uz prijavljivanje boravka u policijskim stanicama, za cilj imaju novi talas progona i proterivanja Srba, po direktnom nalogu Aljbina Kurtija“, ističe se, između ostalog, u saopštenju koje potpisuje direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
Kako se navodi, ukoliko EU i Kvinta ne zaustave Kurtija u njegovoj nameri potpunog obespravljivanja srpskog naroda, Beograd će biti prinuđen da razmotri adekvatan politički i pravni odgovor na ovakvo drastično ugrožavanje osnovnih prava srpskog naroda putem novih jednostranih i nasilnih poteza Prištine.
Trenutak za povlačenje poteza nije slučajan, kažu poznavaoci prilika. Na kraju turističke sezone kada je brojna kosovska dijaspora otišla bez obaveze da se prijavi, a uoči akademske godine kada se mnogi Srbi vraćaju sa letnje pauze.
