Dizajn nije bio glavni posao švajcarskog inženjera Hansa Hilfikera (1901 – 1993), ali je on jednom svojom genijalnom kreacijom ušao u istoriju. Osmislio je sat koji je idealan i zato ga je prihvatio ceo svet, pa je ostao decenijama neizbežni izvor informacija putnicima koji čekaju polazak svog voza ili dočekuju nekoga na peronu.
Posao koji je dobio bio je prilično ambiciozan jer je Švajcarska železnica (SBB) želela novi, robustan i pouzdan stanični sat koji ne samo da pokazuje tačno vreme, već i postaje deo nacionalnog identiteta.
Revolucionarni sat je ovaj švajcarski inženjer dizajnirao još 1944. godine i sam ga napravio jer je pored ostalog izučio i zanat za preciznog mehaničara. Od svog predstavljanja 1947. godine, taj sat je krasio sve stanice Švajcarske železnice (SBB) u hiljadama verzija i smatra se klasikom savremenog industrijskog dizajna, poznatog i prihvaćenog daleko izvan nacionalnih granica.
Hilfikerovo rešenje je bio radikalno smanjen brojčanik koji je zahvaljujući svom unutrašnjem osvetljenju vidljiv u bilo koje doba dana i noći. Ostalo je istorija: do danas je u primeni skoro 5.000 satova koje je napravila firma Mozer – Ber AG u Zumisvaldu. Oko 760 glavnih satova krase sve zgrade stanica u Švajcarskoj.
Minimalistički dizajn iz 1944. bio je radikalan raskid sa kitnjastim brojčanicima iz ranijeg perioda. Bela pozadina, sati i minuti označeni strogim crnim pravougaonicima i – nema brojeva. Tu su i strogo geometrijske, elegantno sužene kazaljke i ona tanka crvena koja pokazuje sekunde i omogućava da se sat očitava do tačne sekunde, čak i sa velike udaljenosti. Hilfikerov dizajn je bio toliko elegantan, vanvremenski i funkcionalan da su danas skoro svi industrijski i železnički satovi u svetu zasnovani na njemu.
Sat je stigao do Muzeja dizajna u Londonu i Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, a od 1986. dostupan je čak i u minijaturi kao ručni sat koji proizvodi švajcarska firma Monden.
Hans Hilfiker je rođen u Cirihu, a preminuo je u Lokarnu. Studirao je elektrotehniku i telekomunikacije na elitnom domaćem ETH univerzitetu. Profesionalnu karijeru započeo je u Južnoj Americi, gde je savetovao trupe za komunikaciju argentinske vojske kao stručnjak firme Albisverk Cirih, koja pripada Simensu. Gradio je telefonske centrale i obučavao vojno osoblje, izgradio telefonsku liniju po dnu reke i preko močvarnog područja u priobalju Rio Parane, a bio je angažovan i na polaganju podmorskog kabla u delti Rio de la Plate. Na kraju se posvetio poslu oko preuzimanja jedne argentinske operativne kompanije, ali kada su ovi planovi propali, Hilfiker se vratio u Švajcarsku sa 30 godina.
Pokrao ga Epl
Korisnici ajpeda u Švajcarskoj saznali su 20. septembra 2012. godine da je američka kompanija Epl objavila dugo očekivano ažuriranje svog operativnog sistema za verziju iOS 6. Jedna od inovacija bio je budilnik, očigledna kopija Hilfikerovog sata. Železnica je zbog te krađe dizajna povela spor sa Amerikancima koji su morali da plate obeštećenje od 20 miliona franaka i potom zamene izgled sata na novim verzijama svojih telefona.
Revolucija u kuhinji
Između 1958. i 1968. Hilfike je bio direktor kompanije Terma AG koja se nalazi u Švandenu u kantonu Glarus. Za Termu je razvio potpuno novi kuhinjski asortiman koji se sastojao od modula koji su mogli da se kombinuju jedan sa drugim. Do tada je Terma proizvodila samostalne uređaje. Ovim sistemskim kuhinjama postavio je temelj švajcarskom kuhinjskom standardu SINK (Sviss Industrial Commission for the Standardization of Kitchens) koji je odstupao od evropskog (širina 55 umesto 60 cm). Prototip zasnovan na ovom standardu prikazan je na Ekspo 1964 u Lozani. Hilfiker je kreirao pravi korporativni dizajn za Thermu i restrukturirao proizvodne procese za novu opremljenu kuhinju.
