Zabrinutost za Zapadni Balkan i najava da će za saradnju Amerike sa Srbijom od ključnog značaja biti odnos srpske vlade prema BiH, obeležile su besedu pred Senatom Kristofera Hila, kandidata za ambasadora SAD u Beogradu, koji je Srbima poznat još iz doba sukoba u SFRJ.
Hilove „kategorične izjave“, prema oceni Darka Trifunovića iz Instituta za nacionalnu bezbednost, najavljuju da Srbiju čeka izazovno vreme. Smatra da se SAD spremaju za čišćenje srpskih prostora od ruskog uticaja.
Potrebni su nam saveznici
– U ovom trenutku na međunarodnom planu vidimo da je Rusija pod sve jačim sankcijama. Nemačka odlaskom Angele Merkel pravi zaokret u politici, dok su neki naši oponenti u regionu, saveznici SAD, uveli narativ da je Srbija, produžena ruka Rusije i da zbog izbora te druge strane, treba da bude spremna na posledice. To govori da više nije bitna istina, već priča i percepcija da su Srbi „mali Rusi“, pa deluje da se prvo sprema čišćenje BiH odnosno RS od ruskog uticaja s porukom da je Srbija sledeća na tom spisku – pojašnjava Trifunović za „Vesti“.
Hilovu besedu, ovaj stručnjak za bezbednost čita kao izričitu nameru da se preseku srpske veze sa Rusijom i Kinom. Izazove, prema njegovim rečima, pojačava i činjenica da je Srbija u NATO okruženju. Zbog svega je, smatra on, srpskim institucijama neophodna pomoć političkih saveznika, nauke i dijaspore da ublaži i otupi američku oštricu mača.
– Setimo se kako je Srbija surovo kažnjena agresijom 1999, a onda su joj 2008, kada je Rusiji dala naftu u ruke, SAD i zapadnoevropske zemlje uzvratile priznanjem Kosova. Posledice trpimo i danas, a poručuje nam se, da nas, ako ne napravimo zaokret u takvoj politici, čekaju ozbiljni problemi – mišljenja je naš sagovornik.
Hil se založio za blisku saradnju sa Srbijom kako bi podržali jedinstvo BiH i ponovo pozvao Beograd na „uzajamno priznanje“ sa Kosovom.
Takav stav o pitanju Kosova kritikuje Srđa Trifković, istoričar i publicista, koji za „Vesti“ ocenjuje da „to što Vašington reaktivira Hila povlačeći ga iz penzije, pokazuje koliko im nedostaju ideje i primamljive ponude Srbiji vezano za status KiM“.
Preteća retorika
– Iritantno je saopštiti da je potrebno „uzajmno priznanje“, jer ispada da je Srbiji stalo da je prizna Kosovo. Time su Srbi vrlo potcenjeni i stavljeni u ravan sa separatistima na Kosovu, kojima jeste veoma stalo da izdejstvuju priznanje matice, čiji su teritorijalni deo, i dobiju pravni osnov za otcepljenje – ocenio je on uz napomenu „da nikako ne treba priznati lažnu državu“.
Angažovanje Hila, Trifković vidi kao „veliku predstavu“.
– Priče da će SAD, ako im Srbija ne udovolji, su dimna zavesa, jer Hil treba da donese zastrašujući imidž kako može da nametne volju. Međutim, danas je drugačija geopolitička scena, pa preteća retorika ne može kao nekada da upali, jer ne može praktično da se ostvari – kazao je Trifković.
Prve komšije
Srđa Trifković je jedan od retkih ljudi koji je Hila poznavao i pre nego što je kao izvršilac naloga Ričarda Holbruka počeo da se bavi balkanskim pitanjem. Seća se susreta u JU servisu Glasa Amerike gde je Hil, tada činovnik, došao kao detašman da upozna redakciju. Tada je Trifković primetio da je šef tog servisa, inače kotiran iznad Hila, u njega gledao kao u nalogodavca.
– Hil i ja smo se posle toga ponovo susretali, jer smo i živeli u istoj zgradi. Sreli smo se i u Albaniji gde je on išao da otvori Ambasadu SAD, a mene su u tu zemlju poslali kao dopisnika U.S. Nenjs & Njorld Report. Kada sam ga sreo u hotelu nije se uopšte iznenadio, već me hladno pitao kako sam, što mi je tada ukazivalo da je ozbiljan i dobro obučen igrač – priseća se Trifković.
Već smo osetili njegovu politiku
Ocenu da se ništa dobro ne sprema Srbiji Darko Trifunović potkrepio je podsećanjem da Kristofer Hil odlično poznaje prilike u regionu i da je karijeru gradio na demonizaciji srpskog naroda.
– Upravo je on jedan od kreatora politike SAD koja je koštala Srbiju – rekao je Darko Trifunović.
Kazna za ubistvo Bitićija
Kristofer Hil je najavio dalje pritiske da se sprovede puna istraga ubistva braće Bitići 1999. Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić je rekao da odgovorni za ubistvo moraju da dobiju „zasluženu kaznu“ i dodao da Tužilaštvo za ratne zločine radi aktivno na tom slučaju. Istakao je da je važno da pravosudni organi imaju valjane dokaze.
– Mi političari moramo da učinimo sve što možemo da pomognemo u njihovom radu- poručio je Đurić u intervjuu za „Glas Amerike“.
