Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da ne vidi mnogo dokaza da je Rusija „bilo kakav prijatelj“ Srbiji.
– Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije, a nisam siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije – rekao je Hil u intervjuu za N1.
Na pitanje kako situacija sa ratom u Ukrajini utiče na dijalog Beograda i Prištine, kao i srpsku politiku uopšte, rekao je da je predsednik Rusije Vladimir Putin „odveo tu zemlju preko ivice, a mi ne znamo kad će se Rusija vratiti“.
Govoreći o poziciji Srbije u vezi sankcija Rusiji, rekao je da je stav njegove vlade da Srbija treba da se „pridruži bremenu koje dele i mnoge druge članice EU“.
– Voleo bih da Srbija to uradi, ali razumem da to za mnoge Srbe sad nije problem, jer oni bi želeli da vide da je Evropska unija zaista ozbiljna u pogledu vašeg prijema – kazao je.
Hil je naveo da razume frustraciju, ali da smatra da Srbija treba da razume gde želi da bude za nekoliko godina, kao i da treba da shvati ko su joj prijatelji, a za koga se to ne bi moglo reći.
Srpska zajednica na Kosovu mora biti bezbedna
Upitan o sastanku koji je imao sa Vučićem i situaciji na Kosovu, ponovio je da je srpska strana „napravila veliku stvar što je došla u Brisel spremna da pregovara i što je uradila svoj domaći zadatak, a to je uvek najvažnije za sve pregovore“.
Prema njegovim rečima, „očigledno je“ da rezultati pregovora u Briselu predstavljaju razočarenje, ali on smatra da će se proces nastaviti, na šta ukazuje i dolazak predstavnika EU i SAD, Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara u region.
Upitan šta je „pošlo naopako“ prilikom poslednjeg susreta Vučića i Kurtija u Briselu, rekao je da je srpska strana „bila na svom mestu, znala je o čemu treba da razgovara, znala je šta je važno“.
– Ali mislim da druga strana, nažalost, nije bila spremna za konkretan razgovor – kazao je ambasador.
Za rešavanje ovih problema, kako je rekao Hil, neophodno je da razgovarate o konkretnim stvarima, ali te stvari takođe morate staviti u širi kontekst, a širi kontekst je pitanje srpske zajednice i načina na koji će ona živeti u budućnosti.
– To je za mene ključno, srpska zajednica na Kosovu se mora osećati kao kod kuće i biti bezbedna. Zato se ulažu određeni napori da se o tome razgovara, a mislim da će se tako i nastaviti – rekao je.
