Vladislav Jovanović, diplomata u penziji i bivši ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, zapanjen je izjavom američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila da „Srbija treba da budno pazi na sopstvene interese, na to da njen moralni kompas uvek pokazuje na Zapad“ i smatra da je Hil „prekucao igricu“ i prešao prag ponašanja u diplomatiji.
Jovanović Hilu na ovo odgovara pitanjem o kakvom, ili bolje rečeno, čijem moralu on uopšte može da priča.
Hil prekucao igricu
– On nama kaže da pazimo na moralni kompas? Jel to zbog toga što su nas bombardovali? Ili radi čega? Ne vidim drugi razlog zbog čega bi mi trebalo da usmerimo moralni kompas ka njima a da on nije čisto ogorčenje koje imamo prema njima – ironično komentariše Jovanović.
Sve reči, stavovi i bahatost američkog ambasadora, po mišljenju nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije, nisu odraz diplomatije već ponašanje kolonijalne sile.
– Hil se od početka postavio kao ambasador jedne velike zemlje, što je u redu, i kao „advokat“ našoj vladi kako ona treba da vodi spoljnu politiku. U tim svojim zaobilaznim uputstvima on je otišao i korak dalje pa nagoveštava neke loše stvari po nas ukoliko ne bismo izabrali „pravi put“, a to je onaj koji on predstavlja – objašnjava Jovanović.
Te skrivene pretnje, dodaje naš sagovornik, nisu uobičajene za stranog ambasadora u nekoj zemlji ali, kako kaže, veruje i trebalo bi da je zbog svega izrečenog i mešanja u naše unutrašnje i spoljne poslove opomenut od naše države.
– On može eventualno takvu vrstu pretnji da učini u zvaničnom razgovoru sa nekim državnikom, ali u javnosti da se pojavljuje sa takvom vrstom pritiska na vladu ove zemlje da uradi nešto što je po volji njegovoj zemlji, izlazi iz duha i slova Bečke konvencije koja je uredila diplomatske odnose i prava i dužnosti stranih diplomata u drugim zemljama – ističe Jovanović.
Američki stil diplomatije – ucena
To je ono što stvara opšti utisak, dodaje Jovanović, i u okviru tog utiska on je poslednjih dana nastavio da nas podseća da mi treba da izvršimo pravi izbor i budemo „na pravoj strani istorije“, koja je, razume se, njegova.
– I da najavljuje neko naoblačenje i munje ako mi kao samostalna zemlja ne bismo doneli sopstvene suverene odluke, ali po uputstvu i sugestiji stranog, u ovom slučaju američkog ambasadora – ističe on.
Na nešto slično se, podseća Jovanović, nedavno požalio i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto koji je tamošnjim američkom ambasadoru prebacio da se ponaša kao guverner u njegovoj zemlji a ne kao ambasador.
– To je otprilike stil američkih ambasadora u zemljama koje oni žele da podvedu pod svoj uticaj. Oni se ne obaziru pri tom mnogo na Bečku konvenciju jer smatraju da ako su supersila da mogu i superiorno da se ponašaju u drugim zemljama kao ambasadori. To proizilazi iz njihove moći, ali to nije lepo za uši onoga ko to sluša, a još manje da se stavi u položaj nižega da izvršava ono što se od njega očekuje direktnim ili indirektnim pozivima – kaže Jovanović.
Ne daje nama Amerika ZSO
Naš sagovornik osvrnuo se i na američku pomoć oko formiranja ZSO, koja se predstavlja kao nešto što nam oni daju, a ne nešto što je međunarodna obaveza.
– Verovatno da Amerika smatra da im položaj prve velike sile dopušta da se tako ponašaju. Očigledno je da u ovom nemačko – francuskom papiru, odnosno evropskom kako ga nazivaju sada, Amerikanci od početka govore da Priština mora da učini „ustupak“ i formira ZSO. To nije ustupak već ranije neizvršena obaveza Prištine, da se podsetimo. Dakle, niko tu nama ništa ne čini. Ali i u tome je Amerika sebe ogradila da ZSO mora biti u skladu sa Ustavom Kosova što su nova ograničenja koja se stavljaju a koja nisu u skladu sa briselskom ZSO – napominje Jovanović.
Drugo, izdvaja sagovornik Sputnjika, time što Amerika uporno naglašava kako vrši jak pritisak na Prištinu i da se zauzimaju na energičan način da se to ostvari i to što brže, hoće da stvore neku paritetnu sliku.
Žele priznanje Kosova u zamenu za ZSO
– Da ZSO za koju se Zapad tako „srčano“ sada zalaže i koju će da „isposluje“ treba da bude u ravni sa onim što se od Srbije očekuje a to je da digne ruke od Kosova i da mu ne smeta da uđe u UN, ili da naprave sporazum o normalizaciji odnosa, tako da mi Kosovo napustimo na definitivan način i da to kompenzuju instaliranjem ZSO na Kosovu i Metohiji – objašnjava Jovanović.
To je, zaključuje on, neka otprilike opšta slika koju mi sa strane možemo da dobijemo o gospodinu Hilu koji, čim je došao ovde je otprilike počeo da neguje stil javnih poruka koje upućuje, a u poslednje vreme to čini i uz podsećanje na moguće teže posledice, ako mi kao suverena država sami ne prihvatimo ono što od nas traži i oko Kosova i Metohije, uključujući tu i uvođenja sankcija Rusiji.
Američki ambasador u Srbiji Kristofor Hil u izjavama poslednjih danu bez rukavica objašnjava stav Amerike prema pitanju Kosova i Metohije i njihove „podrške“ u formiranju Zajednice srpskih opština, a govorio je i o nemačko – francuskom predlogu za rešavanje ovog pitanja kao nečemu što je Beograd već prihvatio, iako za tako nešto nema zvanične potvrde. Usput je stigao i da uporedi Srbiju i Severnu Koreju, ako je za utehu, rečima da „ako neko misli da je u Srbiji i na Balkanu loše neka pogleda Severnu Koreju“.
Osim ovoga on je rekao i da je Srbija treba da uradi ono što je u njenom interesu i da ne sumnja u iskrenost njenog rukovodstva, kad jasno izražava želju da postane deo EU i pređe završni deo svog puta na Zapad, uz napomenu da Srbija treba da se odluči da učini ono što je u njenom najboljem interesu i da se Srbija dugo suprotstavlja sankcijama Rusiji ali da to vreme sada ističe.
Američki ambasador je sebi dao za pravo i kaže da veruje i da ne sumnja da je Srbija na mnogo načina već donela odluku, ali da „još nisu svi obavešteni“.
– Poruka je jasna. Srbija će biti deo Evrope, da pomenem još jednu dimenziju ovoga – atlantskih struktura. To se već dešava. To je samo pitanje tempa i obima – zaključio je Hil, u svom govoru u Američkoj privrednoj komori.
