„Gurao sam strani faktor da interveniše u Jugoslaviji, JNA je htela da kupi oružje vredno dve milijarde dolara od SSSR-a, a Hrvatska je zahvaljujući Jugoslaviji postala zemlja pobednica i proširila se posle Drugog svetskog rata, uprkos hipoteci NDH“, rekao je Budimir Lončar, poslednji šef diplomatije SFRJ.
Lončar, poznati diplomata i poslednji ministar inostranih poslova Jugoslavije, koji se na tom mestu nalazio u trenutku krize i raspada SFRJ, kazao je kako „Jugoslavija nije mogla opstati, jer je dotrajala“, u velikoj ispovesti „Jutarnjem listu“ povodom izlaska njegove biografije koju je na 800 strana napisao istoričar Tvrtko Jakovina.
Lončar kaže da je ostavku na mesto šefa diplomatije dao na dan pada Vukovara i mesec dana pre nego što je Badinterova komisija ocenila da Jugoslavija više ne postoji. Kako objašnjava, dok je još bio na funkciji, radio je na tome da se strani faktor uključi u rasplet jugoslovenske krize.
– Ipak sam još 1989. inicirao internacionalizaciju jugoslovenske ustavne krize. Naime, inicirao sam asocijaciju s Evropskom zajednicom, s dva cilja. Želeli smo pomoć u reformama i transformaciji zemlje ka tržišnoj orijentaciji, političkom pluralizmu i vladavini prava, ali i sprečiti rat koji je već bio na pomolu. To su sve bili i uslovi za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju s kojom su i do tada postojali sui generis odnosi već 20 godina – navodi Lončar.
Uloga stranaca u raspadu SFRJ
Kaže i da je prvi ministar spoljnih poslova u istoriji Ujedinjenih nacija koji je svoju zemlju stavio na dnevni red Saveta bezbednosti „zato što ugrožava svetski mir“.
Na sednici je održao i govor, za koji kaže da je protumačen kao optužba na račun Slobodana Miloševića i JNA da su generatori konflikta.
– Na toj sednici Saveta bezbednosti proširena je internacionalizacija krize i stvoren legitimitet za buduću intervenciju.
Lončar navodi da je „de fakto stalno strani faktor gurao u intervenciju“ u Jugoslaviji
– Na dan kada su slovenačka skupština i Hrvatski sabor izglasali nezavisnost, ja sam u Berlinu na sednici OEBS-a, kojom je predsedavao Genšer, u dogovoru s Džejmsom Bejkerom, tražio zatvorenu sednicu o stanju u Jugoslaviji zbog ugrožavanja svetskog mira. U govoru sam rekao da je Jugoslavija došla u sukob sama sa sobom, da je dotrajala kao federacija i da je treba iznova definisati kao zajednicu republika – priča Lončar.
Strana intervencija i uvoz oružja
Tvrdi da za vojnu intervenciju kojom bi bio sprečen rat u SFRJ „nisu bili Amerikanci, jer nisu želeli izazivati ruski vojni vrh“.
Usledio je embargo na uvoz oružja u republike SFRJ, a Lončar kaže kako ga hrvatski desničari okrivljuju za tu rezoluciju.
Embargo na uvoz oružja u republike bivše Jugoslavije sprečio je da se JNA naoruža, tvrdi Lončar, dok je Hrvatska nastavila da kupuje naoružanje
– Kad god dođe do oružanih sukoba u nekoj zemlji, UN po automatizmu uvodi embargo na izvoz oružja u ta područja. I mi, ali i američki državni sekretar Džejms Bejker, imali smo informaciju da JNA želi da kupi oružje od SSSR-a u vrednosti od dve milijarde. Alarmantni događaj je bio tajni odlazak admirala Staneta Broveta u Moskvu. JNA je igrala na kartu nezadovoljstva vojske prema Gorbačovu – tvrdi Lončar.
Dodaje kako je JNA htela da nabavi oružje mimo Gorbačova, te da su oni obavestili tadašnjeg sovjetskog lidera o tome.
Objašnjava da su rezoluciju o zabrani izvoza oružja pisale zemlje naklonjene Hrvatskoj, te da je naoružavanje Hrvatske nastavljeno „vlastitim kanalima“
Lončar kaže da je tražio od tadašnjeg saveznog premijera Ante Markovića da smeni generala Veljka Kadijevića sa kojim je imao stalne sukobe.
– Uveren sam da je za Slobodana Miloševića bilo ključno pridobiti JNA. To je i uspeo kad je Srbija vrlo vešto predložila Kadijevića za četvrtu generalsku zvezdicu – tvrdi Lončar i dodaje da je „armija zabila poslednji ekser u kovčeg SFRJ“.
Hrvatska je zahvaljujući Jugoslaviji skinula hipoteku NDH i proširila se Lončar kaže i da je „Hrvatska uprkos hipoteci NDH, preko Jugoslavije postala pobednica“.
– Došlo je do proširenja na teritorije koje nikada nije imala, od Istre, Rijeke, do nekih ostrva i moga Zadra. Hrvatska se procentualno u odnosu na svoju veličinu proširila najviše među zemljama pobednicama. Ta ostavština Jugoslavije je neprocenjiva za integritet Hrvatske. I pravilno je što se veterani iz ovog rata ne zovu borci za slobodu nego branitelji. Oni su branili ono što je stvoreno za vreme NOB-a, za vreme partizana, Tita, jer je Milošević želeo da menja granice – kaže Lončar.
O trenutnoj situaciji u svetu, Lončar kaže da je „svet danas u dubokoj multidimenzionalnoj krizi“.
– Haos i neizvesnost su dominantne karakteristike. Kriza liberalnog kapitalizma počela je u Americi. SAD je u najdubljoj društvenoj krizi otkako postoji. Mešaju se socijalni i rasni sukobi. Možemo očekivati da će se ta kriza, koja je na površinu izbacila jednog Trampa, početi rasplitati. Ali to neće ići lako. Mora doći do nove preraspodele, do društvenog preobražaja – kaže Lončar.
Prognozira da će svet ponovo postati multipolaran, uz dve izdvojene sile, SAD i Kinu, koje ipak neće imati monopol
Kada je Evropa u pitanju, Lončar kaže da se ona mora menjati i produbiti zajedništvo.
– Prvi evropski prioritet je pronalazak zajedničkog jezika s Rusijom, koja se i sama mora temeljno menjati – navodi Lončar.
