Osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“ i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Arno Gujon izjavio je da su Srbima na Kosovu i Metohiji potrebna moralna podrška, solidarnost i ispružena ruka koja će im pokazati da nisu sami.
Gujon je za RTS rekao da je uvek kompleksno organizovati humanitarni konvoj, pogotovo iz Francuske i pogotovo u vreme pandemije koronavirusa, ali da su i ovaj put, 17. godinu zaredom, uspeli da dođu do najugroženijih i da podele humanitarnu pomoć prikupljenu u Francuskoj.
Naveo je da je ove godine deo volontera bio na Kosovu i Metohiji i delio od sela do sela humanitarnu pomoć, a da je drugi deo bio u Raškoj oblasti. Gujon je rekao da je bio sa volonterima u Raškoj oblasti, a da mu je već tri godine zabranjen ulazak na KiM.
– U razgovoru sa ljudima zaključio sam da im je pored materijalne potrebna i moralna podrška. Sećam se svog prvog humanitarnog konvoja 2005. godine, kada sam imao 19 godina. Tada su nam govorili da dođemo opet i u slučaju da nemamo ništa da im poklonimo. Danas, 17 godina kasnije, poruka je nažalost ista, jer se ni situacija nije mnogo promenila i te kako je teška i napeta – naglasio je Gujon.
Ukazao je da je 2021. godine, u odnosu na prethodnu, bilo 50 odsto više napada na Srbe na Kosovu i Metohiji.
– U mnogim mestima na Kosovu i Metohiji ne možete da govorite na srpskom jeziku, ne možete da slavite Vaskrs u Đakovici, stalno organizuju neke demonstracije. Meni su zabranili ulazak na Kosovo 2018. godine, kao i mnogim drugim humanitarcima koji pomažu Srbima i drugim ljudima u enklavama koji govore istinu o patnji srpskog naroda koja traje već 22 godine – rekao je Gujon.
Gujon, koji je i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, naveo je da se do oktobra prošle godine oko 92.300 ljudi vratilo u Srbiju. Naveo je da od 2015. godine traje trend da se vraćaju i ljudi koji su radili ili studirali u inostranstvu i tamo imali sve što im je potrebno.
– Ako Srbija uspe da nastavi sa tim trendom povratka naših ljudi iz inostranstva, to će mnogo značiti u ekonomskom i demografskom smislu – istakao je Gujon.
On je naglasio da sa ljudima u dijaspori rade na očuvanju jezika, identiteta i kulture i anevo da su prethodne godine širom sveta otvorene 23 dopunske škole srpskog jezika i da u njima više od 800 dece uči srpski jezik.
