Unutar Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država kruži eksplozivan interni imejl koji je, prema američkom zvaničniku, dospeo u javnost i izazvao uzbunu unutar NATO saveza. Dokument, o kojem je izvestila agencija Rojters, otkriva potencijalne mere koje bi Vašington mogao da preduzme protiv saveznika za koje smatra da ne podržavaju dovoljno američke operacije na Bliskom istoku – među njima se posebno ističu Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Prema navodima u imejlu, u Pentagonu se govori o „pravima Evropljana“, da smatraju da im sve “pripada” po automatizmu, bez proporcionalnog doprinosa, uz poruku da dokument treba da posluži kao signal NATO partnerima da se pravila igre menjaju. Najkontroverzniji deo dokumenta odnosi se na ideju da bi suspenzija Španije iz NATO-a imala „simboličku težinu, ali minimalne operativne posledice“ po američke vojne kapacitete – što je odmah podiglo diplomatsku temperaturu u Evropi.
Na marginama sastanka lidera EU na Kipru, španski premijer Pedro Sančez odbacio je dramatične navode: „Apsolutno nisam zabrinut. Mi ne radimo sa imejlovima, već sa zvaničnim dokumentima“, poručio je Sančez, naglašavajući da je Španija „pouzdan član NATO-a“ koji ispunjava sve obaveze. Dodao je da je stav Madrida nepromenjen: „Apsolutna saradnja sa saveznicima, ali uvek u okviru međunarodnog prava.“
Evropski lideri su reagovali brzo, ali oprezno. Predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni poručila je da NATO „mora da ostane ujedinjen“. Nemačka je naglasila da članstvo Španije „ne sme da bude dovedeno u pitanje“. Belgija je podsetila da NATO nema mehanizam za izbacivanje članice, dok je London reagovao bez direktnog odgovora na optužbe iz procurelog dokumenta, uz ponavljanje da je stav Ujedinjenog Kraljevstva o Foklandskim ostrvima nepromenjen – što je u diplomatskim krugovima protumačeno kao zaobilaženje teme i slanje paralelne političke poruke.
U pozadini krize krije se nedovoljstvo Amerike zbog odbijanja saveznika da u punom kapacitetu učestvuju u vojnim operacijama protiv Irana. Španija je odbila da dozvoli korišćenje svojih baza i vazdušnog prostora, što je dodatno zaoštrilo odnose sa Vašingtonom. Britanija nije doslovno rekla “ne”, ali je strogo ograničila šta može da se radi iz njenih baza, dozvoljavajući njihovu upotrebu samo za defanzivne operacije i logističku podršku, dok je za ofanzivne udare protiv ciljeva u Iranu tražila posebna odobrenja i pravno pokriće. Donald Tramp je oštro kritikovao Španiju i Britaniju, nazivajući ih „kukavicama“, uz pretnje o mogućim ekonomskim i političkim posledicama.
U procurelom imejlu prenosi se i stav američkog ministra odbrane Pita Hegseta, koji poručuje: „Amerika i slobodni svet zaslužuju saveznike koji su lojalni. Savezništvo nije jednosmerna ulica.“ On je dodao da SAD „ne računaju na Evropu“, ali da evropske države moraju da iznesu težinu svoje uloge u globalnim krizama.
Dodatno ulje na vatru doliva i spor oko Ormuskog moreuza, gde SAD očekuju veću evropsku vojnu angažovanost.
Pogled redakcije portala Vesti Online
NATO je pod najjačim unutrašnjim pritiskom u poslednjoj deceniji. Iako u dokumentu nema direktnog poziva na povlačenje Sjedinjenih Država iz NATO-a, njegov ton otkriva duboke pukotine unutar saveza.
Piše: Nina Stojanović
