Svima u Humskoj je mnogo veselije, sunčanije, radosnije posle promena koje su dovele do nekog novog Partizana, do povratka navijača na stadion povrh Autokomande i, generalno, do mnogo bolje atmosfere. Jeste se pred reprezentativnu pauzu, doduše, desio prvi kiks od povratka Sava Miloševića na klupu, protiv Radničkog 1923 kod kuće (2:2), ali se na mini-odmor ipak otišlo sa osmesima.
– Imali smo tri dana da predahnemo i osvežimo se. Posle toga smo odradili uvodne treninge, vratili se u ritam i počeli da se spremamo za nedeljnu utakmicu sa Napretkom – kratko je za „Vesti“ rezimirao minule dane vezista Stefan Kovač.
Reprezentativci su bili odsutni, ali to nije remetilo rad?
– U poslednja tri meseca se često dešavalo to, dva ili tri puta, pa smo se i navikli.
Talas promena u Partizanu „zapljusnuo“ je ne samo Humsku, već i celu fudbalsku Srbiju koja danima priča o tome?
– Lepo je što su se navijači vratili na stadion, dva puta su ga napunili. Osećamo podršku i vetar u leđa. Ostalo – o tom, potom. Videćemo šta će dalje biti.
Kakav je odnos Predraga Mijatovića, nekada velikog fudbalera, prema vama igračima?
– Jednom smo ga samo videli. Predstavio se i ispričao se sa nama. Generalno deluje okej, nemam šta da dodam više. Nisam lično pričao „jedan na jedan“ sa njim.
Savo drugačiji od Stanojevića
Rad sa Savom Miloševićem i poređenje u odnosu na njegovog prethodnika Aleksandra Stanojevića?
– Nezahvalno je porediti. Svako ima svoj način rada. Kod Stanojevića je bio veći intenzitet svaki dan, a Savo ima neku drugu, svoju viziju. Na nama igračima je da se prilagođavamo i ispunjavamo šta trener traži od nas.
Adaptacija na Partizan po dolasku iz Čukaričkog je protekla uspešno?
– Bilo mi je u početku malo teško dok se nisam privikao na drugačiji način i intenzitet rada. Dovoljno sam tu da mi se telo naviklo i sad je sve u redu.
Najbolja utakmica do sada u Partizanu?
– Verovatno ona u Novom Pazaru, zbog učinka. Smatram da sam odigrao dobro i ostale mečeve.
Sveže i dalje bolno sećanje na istorijski ubedljiv poraz (4:0) u 174. večitom derbiju sa Crvenom zvezdom u Humskoj?
– Ostaje žal. Visok rezultat… Mislim da sam, ja kao ja, dobro otvorio utakmicu i ispunjavao zadatke do nesrećno napravljenog penala.
Danas da se igra, uz potpuno drugačiji atmosferu i naboj u Humskoj?
– Nadam se da bi bilo bolje po nas. U fudbalu se nikad ne zna.
Razmišlja li se već o revanšu Zvezdi i „osveti“ na „Marakani“ krajem februara 2025?
– Daleko je taj meč. Idemo utakmicu po utakmicu.
Mnogi, ipak, kažu da su ključne one druge, takozvane male utakmice?
– Sve su mi bitne, ali njih posebno apostrofiram. Neki put se opustiš protiv takvih rivala, a ja volim da sam uvek na 300 odsto.
Sa kim se na terenu najbolje slažete?
– Ne bih to otkrivao. Držim za sebe i ostaće tako.
A van terena?
– Dobra je grupa, generalno, lepo se slažemo. Možda Mihajlo Ilić.
Sve češće se otvoreno čuje iz Partizana „Cilj je drugo mesto“, što je izjava koja se baš i ne dopada navijačima?
– Mogu da kažem za sebe. Svaki put istrčim na teren sa željom da pobedim, ne zanima me ko je protivnik. Naravno, poštovanje i respekt prema svim rivalima. Ako je protivnik bolji, pružiću mu ruku i čestitaću i opet u sledećoj utakmici dati sve od sebe.
Bez emocija protiv „svojih“
Čukarički ste letos napustili posle pet godina i čak 183 odigrana meča u njihovom dresu. Da li je bilo neobično suprotstaviti se „brđanima“ pre mesec dana u Humskoj (3:1)?
– Mi smo sportisti, profesionalci. Izađemo na teren sa namerom da damo sve od sebe i ispunimo zadatke koje šef traži od nas. Nije mi bio problem.
Kako ste reagovali kad je Čukarički nedavno pustio menicu Partizanu vezano za vaš transfer?
– To nije moj deo. Ja se bavim terenom.
Svojevremeno se za vas čulo dok ste se kalili u IMT-u, 2018. „Traktoristi“ su tada igrali u Srpskoj ligi Beograd, da li ste mogli da pretpostavite da će, evo već drugu sezonu, igrati u elitnom rangu?
– Ljudi koji vode IMT daju sve od sebe da dovedu klub na što veći nivo. Ostvaruju svoje namere, želim im mnogo uspeha.
Da li biste i šta menjali u dosadašnjem fudbalskom putu?
– Zanimljivo pitanje (osmeh). Ne znam, nisam preterano razmišljao o tome. Idem dan po dan. Bitno mi je, kad se završi dan, da sam dao sve od sebe i da ne moram da žalim da nešto nisam uradio. Karijera ide svojim tokom, pa šta bude, biće.
A snovi vezano za neki evropski klub?
– Naravno, ima ih, ali nikad se ne zna gde će put da te odvede.
Uživanje u predstavi
Svojevrsan „tim bilding“ imao je pre nekoliko dana Partizan, izvan fudbalskog terena. Igrači i stručni štab su u Zvezdara teatru gledali predstavu „Udovica živog čoveka“.
– Zanimljivo je otići u pozorište, malo se opustiti, družiti se i nasmejati se – veli Kovač. – Predstava je ostavila na mene odličan utisak. Voleo bih da se još neki put desi ovako nešto. Nije bitno toliko mesto, već da se okupimo i zabavimo.
Bez sreće protiv Genta
Iz ove perspektive, sa malom distancom, da li je moglo da se izbegne trostruko ispadanje iz Evrope?
– To je fudbal, nikad ne znaš šta ti donosi. Partizan mislim da nije ni imao malo sreće. Pričamo, konkretno, za Gent jer sam te dve utakmice odigrao i ja. Imali smo dosta šansi, dobro smo se i branili i napadali. Prilike, međutim, nismo iskoristili. Mogu da kažem da protiv Belgijanaca nismo imali sreće.
Uvek uz braću
Stefan je najuspešniji od fudbalske braće Kovač. Vukan i Rastko špartaju srpskoligaškim terenima po Beogradu u dresu Studentskog grada, odnosno, Teleoptika.
– Savetujem ih, naravno, i pružam im podršku. Kad god mogu, pogledam njihove utakmice – veli Stefan.
