Fenomen dezinformacija na Kosovu imao direktne političke implikacije koje su dovele do pada vlade Aljbina Kurtija, prenosi Ekonomija Onlajn.
Ovo piše u Studiji o ulozi lažnih vesti na Zapadnom Balkanu, predstavljenoj Evropskom parlamentu (EP).
„Sama koalicija bila je kratkog veka i srušena je američkom operacijom dezinformacija“, kaže se u Studiji, koju je izradilo nekoliko evropskih autora po narudžbini Odbora za spoljnu politiku EP.
Studija pokazuje glavne trendove i obrasce dezinformacija i borbu protiv dezinformacija širom regiona u periodu od 2018. do 2020. godine.
U dokumentu se objašnjava angažovanost američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova Ričarda Grenela.
„Frustriran tim što je kosovskog premijera Kurtija video kao prepreku, ambasador Grenel je očigledno uredio da senator Dejvid Perdju i sin američkog predsednika Donald Tramp Džunior na Tviteru objave izjave u kojima se sugeriše da će se američke trupe povući sa Kosova. Ambasador Grenel nastavio je da sprovodi ovu pretnju – koju nije izneo nijedan američki zvaničnik – u pregovorima sa Kurtijevim koalicionim partnerima, ispostavljajući zahtev za izglasavanje nepoverenja kojom je srušena Kurtijeva vlada. Taj potez je osuđen u Evropi, uključujući zajednički demarš francuskog i nemačkog ambasadora u Prištini. Ovaj primer pokazuje kako je strani činilac uspeo da proizvede potpuno izmišljenu pretnju i tako podstakne promenu vlasti“, navodi se u studiji.
Odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti je 20. aprila rekao na konferenciji za novinare da je DSK podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja u koordinaciji sa Grenelom, tvrdeći da je njegova vlada srušena samo zato što se Grenelu žurilo „da se potpiše sporazum sa Srbijom“.
Prema navodima u tom dokumentu, koji se bavi i analizom društvenih medija, i mediji i političari su bili uključeni u ovu kampanju, a studija identifikuje „glavne kanale za dezinformaciju na Kosovu“. U dokumentu se pominju određeni uticajni mediji na Kosovu, kao i predsednik DSK Isa Mustafa i (sada već bivši) predsednik DPK Kadri Veselji.
„Poruke na društvenim mrežama koje su dolazile od Mustafe i Veselija posebno su podstakle obmanu u aferi Grenela“, navodi se u dokumentu.
Autori studije tvrde da kosovsko pitanje najbolje ilustruje složenost fenomena lažnih vesti i da je ovo redak slučaj kada se politički ishod može direktno pripisati dezinformacijama“.
U konkurentnijim političkim sredinama – poput Kosova, Albanije i donekle Severne Makedonije – studija kaže da dezinformacije koriste sve stranke, težeći kratkoročnim i dugoročnim ciljevima.
U Albaniji se dezinformacije mogu naći svuda u konkurenciji domaće politike, ali napori su uglavnom oportunistički, a kampanje dezinformacija su kratkotrajne. Studija otkriva da postoji malo dokaza da su strani akteri pokušavali da utiču na albansku unutrašnju politiku.
Duboke etničke podele – kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Severnoj Makedoniji – izazvale su kampanje dezinformacija i ksenofobija domaćih i stranih aktera, primećuje studija.
Na severu Severne Makedonije, nedavna promena vlade dovela je do uklanjanja dezinformacija iz glavnih medija i države, ali dezinformacije i dalje predstavljaju snažnu silu koja iskrivljuje domaću politiku. Dezinformacije su bile ključne u pogledu učešća građana na referendumu o promeni imena države, kada je suverenitet vlasti nov ili osporavan – kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, i donekle u Crnoj Gori – politike su posebno osetljive na geopolitički motivisane intervencije.
