NATO, EU i SAD nesumnjivo pokušavaju da utiču na Grčku da promeni stav po pitanju Kosmeta, a hoće li to da uradi zavisiće od njene procene kako bi se takva odluka odrazila na otvorena pitanja koja Atina ima sa svojim komšijama.
Iako je prethodnih dana ministarstvo spoljnih poslova Grčke saopštilo da oni ne priznaju Kosovo, činjenica je da oni nastoje, kako sami kažu, da „prodube bilateralnu saradnju“ sa Prištinom.
Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da je Atina pod pritiskom Nemačke i SAD i zbog ekonomske krize, kao i da potezi koje vuče oko Kosova nisu dobre vesti i da otvaraju pitanje stvarne pozicije Atine kada je reč o mogućem priznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.
Glasine da je grčko priznavanje Kosova deo paketa kojim se rešava i odnos između Beograda i Prištine plasiraju se već neko vreme, a prema poslednjem „probnom balonu“ grčko „da“ za kosovsku državnost trampilo bi se za autonomiju severa nezavisnog Kosova.
Da Grčka ima mnogo razloga da gradi dobre odnose sa Albanijom i Albancima, ukazuje nekadašnji ambasador u Berlinu i pri OEBS Milovan Božinović, koji podseća da u Grčkoj živi puno Albanaca, kao što i u Albaniji živi dosta Grka.
„Sigurno je da se vrši pritisak i preko NATO i posredstvom EU, jer je grčki stav prema KiM problem u očima članova tih organizacija i Atini nije lako da bude u latentnoj tenziji sa njima. Ona može da ima razloga za pogađanja, ali ne verujem da bi to bilo na ovako grub i naivan način. Atina će svakako morati tri puta da meri pre nego što donese bilo kakvu odluku oko KiM“, kaže Božinović.
Božinović sumnja da navodni predlog o kome se govori predstavlja nešto što je napravljeno pod pokroviteljstvom francuskog predsednika Emanuela Makrona, a smatra i da bi francuska diplomatija tako nešto uradila „zrelije“.
„Deluje mi potpuno neuverljivo i iskonstruisano da grčko priznavanje „Kosova“ bude moneta kako bi se Albanci pridobili za davanje autonomije severu KiM. To jedno sa drugim nije samerljivo. Svetska politika se ne vodi na takav način i sve ovakve priče stvaraju utisak da zapravo jaki međunarodni faktori nemaju konkretan plan za rešavanje pitanja KiM“, navodi bivši diplomata.
