Položaj Srba u Albaniji nije se promenio, iako je pre dve godine donet Zakon o manjinama, ali nije ispunjen „životom“.
Predstavnici srpskih udruženja u toj zemlji ukazuju da je za značajniju promenu uslov – rešenje kosovskog pitanja.
Kad je reč o samom zakonu, kojim su Srbi dobili manjinski status i pravo da se izjasne kao Srbi, nakon decenija asimilacije, oni kažu da taj akt formalno reguliše njihov status, a u realnosti se srpski identitet i dalje u kontinuitetu briše i vodi ka nestajanju. Nedostaju, kažu, podzakonski akti, koji bi zakon konkretizovali.
Predsednik novoformiranog udruženja Srba u Tirani „Skadarlija“ Salko Brajović-Fereza, inače do pre 15 godina komandir Kriminalističke policije u Albaniji, sada u penziji, za Tanjug kaže da je i sam doživeo svojevrstan progon albanskih vlasti zbog srpskog porekla.
U dva navrata, naime, bio je optuživan za zloupotrebu službenog položaja i oba puta oslobađan zbog nedostatka dokaza, jer su to, kaže, bili montirani slučajevi na etničkoj osnovi.
Brajović kaže da je položaj srpske i crnogorske manjine veoma loš.
– Postoje problemi koji nisu godinama rešeni – problemi vezani za raspodelu imanja i zemljišta nakon devedesetih, sa učenjem srpskog jezika i drugi, posebno sa srpskim prezimenima. Zakonom u Albaniji nije dozvoljeno da vratimo svoja izvorna srpska prezimena kako bismo mogli da se identifikujemo kao ono što jesmo – objašnjava Brajović.
„Treba da imamo i srpski pasoš“
On naglašava da nisu uočene nikakve promene sa usvajanjem novog Zakona o manjinama i da je situacija za Srbe ista, a čak iz dana u dan sve teža.
– Srbi u Albaniji nestaju i to je istina. To se vidi i oseti i nama je potrebna podrška srpskih vlasti – naglašava on.
Brajović smatra da bi Srbima u Albaniji Srbija trebalo da omogući da imaju i srpski pasoš, kao što je Bugarska pre izvesnog vremena omogućila svojim sunarodnicima, koji su tek tada priznati kao manjina u Albaniji.
Takođe, dodaje da bi Srbija trebalo da obezbedi knjige i udžbenike na srpskom, i podeli ih srpskim porodicama, kako bi deca, najpre u svom domu, učila maternji jezik.
„Gledaju nas popreko zbog Kosova“
Brajović ukazuje da u Albaniji posluje više stotina firmi iz Srbije, koje bi, prema njegovim rečima, trebalo da zapošljavaju pripadnike srpske manjine, što bi njima znatno olakšalo život, budući da spadaju u najsiromašniji deo stanovništva.
– Nama ne treba novčana pomoć, već posao, kroz radna mesta u srpskim firmama. A država Srbija mogla bi da motiviše poslodavce da zapošljavaju Srbe, kroz poreske olakšice prilikom izvoza u Srbiju – predlaže Brajović.
On ističe da je srpska manjina u Albaniji svojevrstan talac situacije na Kosovu.
– Mi jesmo taoci. Gledaju nas popreko, kao da smo mi krivi zbog situacije i odnosa između Beograda i Prištine. Mi smo građani Albanije, ovde smo živeli vekovima, bili smo integrisani do devedesetih i ophodili smo se pošteno prema vlastima i albanskom narodu – kaže Brajović.
Ističe da je politika albanskih vlasti asimilacija svih manjina, kako bi smanjili njihov broj. Brajović ukazuje da za vreme komunističkih vlasti nije imao problema, jer je njegov otac bio prvoborac u Drugom svetskom ratu, zbog čega je porodica uživala veliko poštovanje.
Međutim, promenom sistema, i vlasti od devedesetih, suočen je sa preprekama u karijeri zbog srpskog porekla. Danas kaže da gotovo nema Srba u albanskim institucijama, za razliku od drugih manjina, iza kojih su jasno stali država i crkva, kao, na primer, Grčka.
„Treba da bojkotujemo popis stanovništva“
U Skadru i okolini je, prema njegovim rečima, živelo najviše Srba, koji su se vremenom, zbog raznih političkih dešavanja iseljavali i otišli u Crnu Goru, Srbiju i na zapad.
Brajović je rekao da uskoro predstoji novi popis stanovništva u Albaniji, a njegov stav je da bi srpska manjina trebalo da ga bojkotuje, jer postoji strepnja da im se neće upisati nacionalna pripadnost.
– Govori se stalno o Srbima u Rumuniji, Mađarskoj i brojnim drugim zemljama. Nas niko ne pominje, a mi se polako gasimo – zaključuje Brajović.
