Ogromna većina učesnika demonstracija 9. marta 1991. godine protiv režima Slobodana Miloševića je razočarana, jer su ispali najveće žrtve "demokratske tranzicije", ocenio je danas predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
"Do toga je došlo zato što su ljudi, koji su sami sebe proglasili za eksperte, vodili od 5. oktobra 2000. godine naopaku razvojnu politiku države i naopaku i pogrešnu ekonomsku i poresku politiku", rekao je Drašković, prilikom obeležavanja 19. godišnjice demonstracija na Trgu Republike.
Prema rečima Draškovića, postradali su ljudi koji su izneli borbu protiv Miloševićevog režima, dok su profitirali njegovi tajkuni, "koji su postali ekonomski i politički gospodari Srbije", kao i ratni profiteri i kriminalci.
"Profitirala je i jedna nova kasta, parazitska kasta nove vlasti, raspoređena po raznoraznim agencijama, koje su sebe proglasile stručnim za sve, rade svašta, a ne doprinose ništa, nego troše ogromni novac", ukazao je Drašković.
Obeležavanje 9. marta, smatra Drašković, prilika je da se kaže da se ne pristaje na dalje poraze i dalje gubitke Srbije i da "kosovski poraz i gubitak Kosova", koji je skrivio Milošević, ni po koju cenu ne sme da se pretvori u gubitak Evropske unije.
"Evropska unija bezuslovno i što pre, to je zahtev, ubeđen sam, svih onih koji su se borili od 9. marta 1991. godine do 5. oktobra 2010. i sebe davali za evropsku, novu, bolju i demokratsku Srbiju", poručio je Drašković.
Na današnji dan, 1991. godine, na Trgu Republike, održane su prve velike demonstarcije protiv režima Slobodana Miloševića. Protest je organizovan pod sloganom "Miting protiv petokrake".
Glavni zahtevi demonstranata bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka.
Tog 9. marta 1991. godine živote su izgubili jedan demonstrant i jedan policajac. Bio je to početak uličnih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom.
Na zabranjeni miting, na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke poltike državne televizije koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja". Oko podneva policija kreće u razbijanje demonstracija.
Lideri opozicije sklanjuju se u Narodno pozorište čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović. Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.
Ali, demonstranti pružaju žestok otpor i počinju višečasovni sukobi sa policijom.
Na prebijanje demonstranta Vuk Drašković sa balkona odgovora pozivom na "juriš".
Povređeno je više od 200 ljudi. U Masarikovoj ulici bežeći od demonstarnata gine policajac Nedeljko Kosović. Nešto kasnije, policija upotrebljava vatreno oružje i ubija sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića.
Vlast izvodi tenkove na beogradske ulice. Uhapšen je lider SPO-a Vuk Drašković i zabranjen rad televizije Studiju B i radiju B92.
Milošević je demonstrante nazvao "snagama haosa i bezumlja". Odgovor na silu, stiže sledećeg dana, iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi kreću studenti.
Počela je "plišana revolucija". Posle nekolko dana protesta usvojeni su zahtevi, smenjeno je rukovodstvo Radio TV Beograd, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, B92 i Studio B nastavili su rad, iz zatvora je pušten Vuk Drašković.
