U vremenu političkih i međunacionalnih prepucavanja, kad se ne biraju sredstva da bi se oblatili politički protivnici, neistomišljenici ili pripadnici neke druge vere i nacije, mnogi ne prezaju ni od najgrubljih istorijskih falsifikata i pljuvanja po časnim ličnostima koje su zadužile Srbiju i sve njene žitelje.
Upravo to se ovih dana događa u Novom Pazaru gde pojedinci sa jedinicom iz istorije, zlonamerno blate generala Mihajla Živkovića, učeniku Srpsko-turskih ratova, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, čoveku koji je ovaj grad oslobodio od Turaka i sprečio seobu muslimana.
Dobrosav Nikodinović, predsednik Udruženja Ras u Novom Pazaru, prvi je stao u odbranu imena i dela hrabrog i časnog generala.
– Neverovatno je da su pojedini Bošnjaci, čak i neki koji tvrde da su obrazovani, proglasili ovog generala četnikom, a on je živeo i umro kada četnici nisu ni postojali – kaže dr Nikodinović.
General Mihajlo Živković bio je komandant Ibarske vojske koja je iz pravca grada Raške 23. oktobra 1912. godine, koji je oslobodio Novi Pazar od Turaka. Kada su Turci posle poraza napustili Novi Pazar, po nagovoru turskih generala za njima je preko Rogozne krenula masa ovdašnjih muslimana. General Mihajlo Živković je tada naredio:
"Naređujem da niko ne sme dirati u život, imanje, čast i svetinje mirnih građana, ma koje vere i nacionalnosti bili, jer se od danas imaju smatrati srpskim državljanima".
Kolona izbeglih muslimana tada se vratila u Novi Pazar, ispred svojih kuća i dućana zatekli su srpske vojnike kako stražare i čuvaju njihovu imovinu. Nikome nije falila ni igla od imovine, muslimani su našli sve kako su i ostavili. General je zabranio svojim vojnicima da neslužbeno izlaze u grad kako ne bi došli u iskušenje da pljačkaju, kradu ili da se nečasno ponašaju.
Zbrka zbog ekstremistaKako tvrde neki Novopazarci, zbrku je napravio izvesni Bratislav Živković, vođa takozvanih četnika koji ratuju u Ukrajini. On je iz Donjecka najavio da će sa svojim saborcima doći u Novi Pazar i da će, kao odgovor muftiji Muameru Zukorliću, čije su pristalice nedavno ovim gradom marširale u zelenim uniformama sa fesovima na glavama, 23. oktobra, kada se obeležava godišnjica oslobođenja od Turaka, šetati u svojim četničkim uniformama. – Ne trebaju nam nikakvi četnici u Novom Pazaru niti defilei bilo kojih uniformisanih osoba, ne trebaju nam ni avanturisti koji će skrnaviti važne srpske datume, to samo može da donese nove podele i međunacionalne probleme u ovom kraju. Tražimo da tužilaštvo stane na put svakom ugrožavanju mira i bezbednosti građana – apeluje Nikodinović. |
– General Živković je te 1912. godine formirao civilnu vlast u Novom Pazaru, a za predsednika opštine imenovao je muslimana Salih bega Rasovca, a za njegovog zamenika Srbina, izvesnog Stanića. Zahvaljujući generalu Mihajlu Živkoviću novopazarski muslimani su ostali u Srbiji u kojoj i danas žive. Zbog ovoga je general Mihajlo Živković zaslužio da mu Srbi i Bošnjaci danas podignu spomenik u Novom Pazaru – ističe dr Nikodinović.
Mada nije dobio spomenik i verovatno ga nikada neće dobiti, Novopazarci su se delimično odužili generalu Živkoviću, jer jedna ulica duže od pet decenija nosi njegovo ime.
– Godinama živim u Ulici generala Živkovića, a da se nikada nisam zapitao ko je bio taj čovek, mislio sam da je neki partizanski borac i heroj, tek nedavno kada su po neki po medijima Živkovića počeli da nazivaju četnikom zapitao sam se da li je moguće da su komunisti ulicama davali četnička imena, pogledao sam malo literaturu i internet i shvatio da je on bio pravi oficir i častan čovek koji je mnogo učinio za Novi Pazar i za nas Bošnjake. Da njega nije bilo ili da se drugačije poneo prema našim dedovima, ko zna da li bi Bošnjaka još bilo u ovom delu Srbije – ističe jedan od žitelja Ulice generala Živkovića u Novom Pazaru.
Gvozdeni komandantMihajlo Živković rođeni je Beograđanin, general je postao 1907. godine, nosio je nadimak Gvozdeni, komandovao je odbranom Beograda 1914. godine i prošao mogo teških bitaka sve do penzionisanja 1918. godine. Nosilac je dva ordena Karađorđeve zvezde, Orden Svetoga Save, Albanske spomenice i drugih najviših domaćih i stranih vojničkih priznanja tog vremena. |
