Mađarski brigadni general Ferenc Kajari, novi komandant Kfora, u intervjuu za Kosovo onlajn govorio je o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu, zajedničkim patrolama sa Vojskom Srbije, i naglasio da bi za raspoređivanje snaga KBS na severu Kosova bilo potrebno njegovo odobrenje kao komandanta Kfora.
Da li posle svih dešavanja na severu mislite da ste preuzeli komandu nad Kforom u „teškom trenutku“ i kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu?
– Dok sam se pripremao za ovo raspoređivanje, znao sam od samog početka da je pozicija komandanta kosovskih snaga pod vođstvom NATO (KFOR) složena. Nakon što sam stigao i pre nego što sam preuzeo dužnost novog komandanta misije, video sam razne izazove koji se javljaju u operativnoj oblasti Kfora. Trenutna situacija je generalno stabilna, a Kfor nastavlja da svakodnevno sprovodi svoj mandat – koji proističe iz rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine, da doprinosi bezbednom i bezbednom okruženju, kao i slobodi kretanja na Kosovu, za dobrobit svih zajednica koje ovde žive.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „Priština planira da zauzme Valač na severu Kosova i da bi to bila teška vest“. Kako gledate na tu izjavu i da li će Kfor ostati po strani ako pripadnici Specijalne policije Kosova ponovo intervenišu na severu?
– Neću spekulisati o hipotetičkim scenarijima i neću komentarisati politička pitanja. Dodatna vrednost Kfora počiva na njegovoj nepristrasnosti i usredsređenosti na svakodnevnu primenu mandata UN koji sam upravo opisao. Ovo je ključno za bezbednost svih zajednica koje žive na Kosovu i za stabilnost širom regiona. Naravno, mi pažljivo pratimo situaciju i održavamo vidljivo, snažno i agilno prisustvo na terenu, širom teritorije Kosova.
Kako gledate na medijske napise da će Kfor u narednom periodu biti „balkanizovan“, odnosno da će većina vojnika biti iz regiona? Koliko je važno angažovanje zemalja u okruženju u radu Kfora?
– Misija KFOR koju vodi NATO postoji od 1999. godine. Istovremeno, Češka, Poljska i Mađarska postale su članice NATO. Od tada su, kao što znate, mnoge druge zemlje, uključujući Crnu Goru i Severnu Makedoniju, takođe pristupile NATO. Bezbednosna situacija Zapadnog Balkana je važna za ceo evroatlantski region, a od posebnog je značaja za zemlje u okruženju. Trenutno, KFOR se sastoji od više od 3.700 vojnika iz 28 NATO saveznika i partnera. Ovo jasno ilustruje čvrstu, kolektivnu posvećenost NATO regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.
Da li će Kfor nastaviti da radi na zajedničkim patrolama sa Vojskom Srbije i da li su one prekinute tokom nedavne krize na severu?
– KFOR ima dugogodišnju, odličnu saradnju sa Vojskom Srbije, na svim nivoima odgovornosti. Počev od komandanta Kfora do patrolnih jedinica. Kforova zajednička komisija za zajedničku implementaciju osnovana je u skladu sa Kumanovskim sporazumom 1999. godine, u cilju stvaranja efektivne saradnje sa Vojskom Srbije. Govorim redovno sa načelnikom odbrane Srbije – generalom Milanom Mojsilovićem koristeći dobro uspostavljenu liniju komunikacije koju su uspostavili moji prethodnici na čelu KFOR-a. KFOR će nastaviti da blisko sarađuje i sa Vojskom Srbije i sa Kosovskim bezbednosnim organizacijama na obezbeđivanju bezbednosti širom Kosova. Tako će se sinhronizovane patrole sa Vojskom Srbije nastaviti duž administrativne granice.
Da li postoje okolnosti pod kojima bi KFOR dozvolio snagama KBS da dođu na sever Kosova?
– Kosovske bezbednosne snage, prema ranijem dogovoru, moraju da budu ovlašćene od komandanta Kfora pre bilo kakvog raspoređivanja na severu Kosova. Kosovska policija može slobodno da se kreće po celom Kosovu. NATO očekuje da lokalne institucije nastave da se pridržavaju tog sporazuma. U svojim prvim nedeljama sastao sam se sa ključnim rukovodiocima institucija na Kosovu, koji su me uverili da će pre bilo kakve akcije postojati odgovarajuća koordinacija sa Kforom i da će raspoređivanje KBS-a na severu Kosova i dalje biti zasnovano na prethodnom obaveštenju i odobrenju od strane komandanta Kfora.
Koji su vaši primarni zadaci u ovom trenutku i kako vidite ulogu Mađarske u Kforu?
– Stabilnost Zapadnog Balkana je prioritet za Mađarsku više od dve decenije. To se može videti u mađarskom doprinosu Kforu koji je počeo odmah na početku 1999. godine i bio je u stalnoj evoluciji, sa dodatnim, važnijim zadacima kako je vreme odmicalo. Sa ovim stalnim povećanjem trupa, Mađarska je postala jedna od tri zemlje koje najviše doprinose Kforu. Takođe, imali smo čast da dva puta imamo mađarskog zamenika komandanta Kfora. Moji zadaci su da osiguram da međunarodne trupe Kfora i dalje budu snažna i pouzdana snaga, kao što su se dokazale u prošlosti. Moj primarni fokus – kao komandanta NATO snaga – jeste da držim vojnike i sposobnosti spremnim i sposobnim da deluju kada je to potrebno u skladu sa našim mandatom UN i naređenjima viših komandi NATO-a.
