Odlukom Haškog tribunala Mićo Stanišić, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, i Stojan Župljanin, nekadašnji načelnik Centra službe bezbednosti Banjaluka, prebačeni su iz Pritvorske jedinice u Ševeningenu u zatvor u poljskom Krakovu gde će izdržavati 22-godišnje zatvorske kazne koje su im izrečene 2016.
Mladen Župljanin, stariji sin osuđenog Stojana, potvrdio je da je njegov otac prebačen u Poljsku, ali i da će ga videti tek u novembru zato što će prva tri meseca biti u potpunoj izolaciji.
– Procedura je, navodno, takva da će otac naredna tri meseca biti u svojevrsnoj izolaciji radi privikavanja na zatvorske uslove. U tom periodu niko neće moći da ga poseti. To praktično znači da ćemo tek krajem novembra moći da ga posetimo i to samo na tri sata – kazao je Mladen za „Glas Srpske“.
U Pritvorskoj jedinici Ševeningen nalaze se još četiri srpska optuženika, dok je po zatvorima širom Evrope i dalje 14 državljana Srbije i dvojica Republike Srpske. U Hagu su još prvi predsednik Srpske Radovan Karadžić koji čeka odluku gde će izdržavati ove godine izrečenu doživotnu kaznu zatvora, zatim komandant VRS general Ratko Mladić kome drugostepeno veće tek treba da potvrdi ili smanji tu istu kaznu izrečenu 2017. godine. Sa njima su još i šefovi Državne službe bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Stamatović Frenki kojima je u žalbenom postupku 2015. godine ukinuta prvostepena oslobađajuća presuda doneta 2013. i slučaj vraćen na početak.
Atentat u Jorkširu
Mićo Stanišić i Stojan Župljanin imaju sreće što su prebačeni u zatvor u kome se nalazi još Srba, pa neće imati jezičkih problema koje ima većina drugih osuđenika. U Krakovu je najduže Radislav Krstić, jedan od najblistavijih generala Vojske RS i komandant Drinskog korpusa, koji je u jednom od prvih postupaka pred Haškim tribunalom 2004. osuđen na drakonsku kaznu od 35 godina zbog događaja u Srebrenici, a zatim je prošao pravi pakao 2010. u zatvoru Vejkfild u Zapadnom Jorkširu, gde je preživeo klasičan atentat.
U istom zatvoru je i nekadašnji visoki zvaničnik MUP-a Srbije, general Sreten Lukić, koji je 2014. osuđen na 20 godina zatvora. Njemu je već isteklo dve trećine propisane kazne, ali i dalje nema odgovor od Sudskog mehanizma hoće li mu se taj uslov uvažiti i da li će biti pušten na uslovnu slobodu.
Uz Poljsku, najviše Srba je po nemačkim zatvorima. Tamo se nalaze Stanislav Galić, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, koji je 2006. osuđen na doživotnu robiju. Tu je i general Vlastimir Đorđević, visoki zvaničnik MUP-a Srbije, koji je 2014. osuđen na 18 godina zatvora, pa bivši načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je 2015. osuđen na doživotnu kaznu.
U jednom od zatvora u Nemačkoj se nalazio i Dragoljub Kunarac, nekadašnji komandant specijalne izviđačke jedinice iz Foče, koji je 2002. osuđen na 28 godina. Međutim, nema podataka da li je ipak pušten pošto mu je isteklo propisanih dve trećine zatvorske kazne.
Kazna zbog Kosova
I u Estoniji je dosta Srba. Prvi je tamo prebačen Milan Lukić, koji je 2012. godine zbog događaja u Višegradu osuđen na doživotnu kaznu zatvora. U ovoj zemlji kazne izdržavaju i general Dragomir Milošević, ratni komandat Sarajevsko-romanijskog korpusa, koji je 2009. osuđen na 29 godina, kao i Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine koji je 2008. osuđen na 35 godina zatvora.
U Francuskoj kaznu izdržava Milomir Stakić, predsednik Skupštine srpskog naroda opštine Prijedor koji je 2006. osuđen na 40 godina zatvora.
U zatvoru u Danskoj je Radoslav Brđanin, šef Kriznog štaba SAO Bosanske Krajine i ministar u vladi RS, koji je 2004. osuđen na 30 godina zatvora.
Sredoje Lukić je 2012. zbog zločina u Višegradu osuđen na 27 godina, a kaznu izdržava u Norveškoj.
General Nebojša Pavković, ratni komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, a zatim načelnik Generalštaba VJ, izdržava kaznu u Finskoj pošto ga je Haški tribunal 2009. godine zbog događaja na Kosovu osudio na 22 godine zatvora. U Finskoj je i bivši član Glavnog štaba VRS, general Radivoje Miletić, koji je 2015. osuđen na 18 godina zatvora. Njemu je prošle godine odbijen zahtev da prevremeno bude pušten na slobodu iako je već odležao dve trećine kazne.
Nova inicijativa
Sudski mehanizam, a ranije Haški tribunal, ima ugovor sa ukupno 17 evropskih zemalja u koje se šalju svi oni koji su pravosnažno osuđeni pred ovim sudom. Srbija je u više navrata pokušavala da u Savetu bezbednosti UN izdejstvuje da srpski osuđenici prebačeni u svoju zemlju. Poslednju inicijativu sredinom jula uputila je ministarka pravde Nela Kuburović.
Srbima 1.138 godina
Za 24 godine postojanja Haškog tribunala Srbi su dobili ukupno 1.138 godina zatvora, ali i jedini doživotne kazne. Hrvati su osuđeni na ukupno 249 godina zatvora, Albanci 13, Bošnjaci na 42 godine dok je samo jedan državljanin Severne Makedonije koji je osuđen na 12 godina. Na doživotne kazne zatvora osuđeni su: Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Ljubiša Beara, Milan Lukić, Stanislav Galić, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović.
Brđanin uputio zahtev
Radoslavu Brđaninu, osuđenom na 30 godina zatvora, prošlog meseca je isteklo dve trećine zatvorske kazne i on je već uputio zvaničan zahtev Rezidualnom mehanizmu za krivične sudove, kao i danskom pravosuđu. Ovaj uslov je istekao još i Sretenu Lukiću, koji takođe još nema nikakvog odgovora.
