Gotovo sve što je u karijeri uradio i što će tek da postigne, košarkaš Đorđe Gagić, posvećuje svom starijem bratu.
To se zarekao sebi onog momenta kada se Miloš povredio u sred utakmice, i prekinuo jednu uspešnu i perspektivnu priču. Tamo gde mu je brat stao, Đorđe je odlučio da nastavi.
– Momenat kada se Miloš povredio prelomio je moju želju da se profesionalno bavim košarkom. Sa njim su tad u ekipi bili Sava Lešić, Bjelica i Lučić, imao je baš bitnu ulogu u timu, ali se desio taj problem i nije mogao da se oporavi i nastavi. To mi je odredilo put i tako sam odlučio da uradim ono što moj brat više nije mogao – kaže Gagić, na snimanju reklame za jedno pivo, u kojoj je jedna od zvezda, i u kojoj je upravo znak karaktera dominantna tema.
Miloš je danas velika podrška Đorđu i pruža mu važne savete.
– Imamo odličan odnos, zaista. On danas igra košarku samo rekreativno, i to “beton” ligu u Ubu, isključivo iz ljubavi, a trebalo bi da počne i da trenira tu ekipu. Ostao je u sportu koji voli.
Pored Gagića u reklami je i Milan Mačvan, koji odlično poznaje Đorđa i njegovog brata, još kako su bili deca.
– Da, moj brat je bio sa Mačvanom u generaciji, igrao je dok je Milan bio još u Vojvodini, a kasnije su zajedno došli u FMP. Mačvan je vrhunski čovek, a divim mu se i zbog košarkaških dostignuća. Srčan je, po čemu smo slični, ali posebno je važan ovaj deo kada su mu se desile povrede zbog načina na koji je on to podneo, kako je ostao hrabar i stabilan, fokusiran da se izbori i oporavi. Ne pada u glavi uopšte, ima jak karakter za primer. Svaka mu čast, nikada ne odustaje i ne predaje se – priča Gagić.
Na našeg reprezentativca pozitivno su uticali i treneri sa kojima je sarađivao.
– U ABA ligi prvi trener mi je bio Ivica Mavrenski, on je ostavio svojim radom trag. Prvo mi je bio juniorski trener, a zatim je postao prvi trener Vojvodine, uz njega sam prvi put osetio taj profesionalni život, i usadio mi je radne navike. Posle njega sam radio i sa stručnjacima poput Svetislava Pešića, Željka Lukajića, zatim je došao Dule Vujošević. Bio sam i u reprezentacji kod Dude Ivkovića. Najviše traga je u mojoj seniorskoj karijeri definitivno ostavio Dule Vujošević, i veštine koje sam stekao kod njega koristim i dan danas.
Dule je bio pravi pedagog, dodaje Đorđe.
– Od svih, najviše sam se do sada zadržao kod Duleta, dve i po godine. Kod njega se radi mnogo, on je obraćao pažnju na detalje. Učio nas je da budemo elita. Imao je i roditeljski stav prema nama, učio nas je da budemo kulturni i dobri momci kada se negde pojavimo.
Slična, porodična, atmosfera je prisutna i u nacionalnom timu.
– Sale Đorđević pravi lepu atmosferu. Mene su svi prihvatili od kada sam u reprezentaciji. Bio sam 2013. i sada opet. Odlično su me dočekali, prvo Sale, a posle i svi ostali momci. Na prvom okupljanju su me oduševili Raduljica, Simonović… A već na drugom okupljanju Sale se oslonio na mene, kad su došli novi mladi momci rekao mi je da ih malo opustim kao da sam već dugo tu. Zaista je dobra atmosfera, svi se odlično slažemo kao da smo oduvek zajedno trenirali. On je napravio odličnu hemiju među nama.
Saša Đorđević kao čovek i kao trener je legenda, ističe Gagić.
– Đorđević je bio jedan vrhunski veliki igrač i nije zaboravio kako je biti u dresu. Zato se i postavio tako sa nama u svakom smislu. Ima u nas poverenje i sve ostalo. Još uvek sam pod utiskom, jer sam toliko pozitivno iznenađen kako on sa nama priča prijateljski, a toliko izaziva poštovanja. Mi mu to vraćamo sve na terenu. Vrlo je strpljiv, i u stanju je i deset puta da nam nešto objasni dok ne bude siguran da smo sve lepo shvatili. Čak i kada neko nekoliko puta zabrlja on je vrlo staložen, priđe mu i sve mu lepo objasni – zaključio je Gagić.
